Ни друштвене мреже не могу без политике

У региону Балкана мало-мало, па неки избори. Странке се утркују да привуку бираче, а будући да су све друштвене мреже бесплатне, већина странака их доживљава као бесплатну рекламу. Наим Лео Бешири, директор Института за европске послове, каже да се друштвене мреже и доста злоупотребљавају:

"Странке користе сваки могући канал комуникације да пошаљу политичке поруке које би их довеле или задржале на власт. 

Таква активност није заобишла ни друштвене мреже и то је у реду. Оно што није у реду је чињеница да се ни једна државна институција не бави рекламирањем и пласирањем  порука политичких субјеката на интернету, тако да је та сива зона у успону годинама, поготово у последњим моментима пред сам изборни дан када се навелико крши изборна тишина" каже Наим Лео. 

"Негативни коментари, плаћене бот машине и реални људи за ширење пропаганде, етикетирање и вређање политичких противника, само су неки примери злоупотреба друштвених мрежа. На то се додаје и допринос ове машинерије у креирању искривљене слике реалности о реалном стању у друштву, а уз потпуну контролу традиционалних медија, власт онемогућује критику, а ни дијалог.

Остаје питање која институција треба да се бави феноменом друштвених мрежа и политичких субјеката. Будући да РЕМ не ради ни основне функције које су му законом поверене, тешко ми је да поверујем да ће власт желети да уреди ову област јер управо она и највише злоупотребљава мреже, а за доказ имамо и гашење више од 8000 лажних налога на Твитеру које су искључиво хвалиле власт и председника. Другим речима, неће се на пољу санкционисања злоупотребе друштвених мрежа учинити ништа док опозиција тим путем не угрози власт."

С. Митровић  

Фото: Twitter