Рецесија у Немачкој је знак деиндустријализације Европе

02.06.2023. год.

Недостатак приступа јефтиној енергији учинио је континент мање конкурентним

Прошле недеље Немачка је објавила да је, након што је владина агенција за статистику ревидирала своје недавне податке о БДП-у, јасно да је земља у рецесији. У новијој историји имала је тенденцију да се добро држи док је глобална економија омекшала у односу на неке од слабијих европских економија. Али овога пута изгледа да Немачка води чопор у рецесију.

То је зато што се рецесија која се тренутно надвила над Европом суштински разликује од претходних итерација. Надолазећа рецесија није једноставно преокрет пословног циклуса. Уместо тога, то би могао бити почетак деиндустријализације европске привреде, која више нема приступ јефтиној руској енергији.

Откако је прошле године почело брбљање о деиндустријализацији, дошло је до велике конфузије по том питању. Чинило се да неки мисле да би деиндустријализација значила тренутно затварање енергетских гладних европских фабрика и масовна отпуштања. Други су претпоставили да је криза готова јер су цене енергената пале последњих месеци.

Деиндустријализација није нешто што се дешава преко ноћи. Уместо тога, ради се о постепеном процесу у коме европска индустрија постаје мање конкурентна на глобалном тржишту, јер се виши трошкови енергије преносе у виду виших цена. Видели смо да се нешто слично догодило у Британији 1990-их, јер су многе фабрике затворене, а мало њих поново отворено. Али потенцијална деиндустријализација Европе вероватно ће бити бржа од британског примера.

Што се тиче враћања цена енергије у нормалу, то се чини мало вероватним. Прошле недеље је шеф британског енергетског регулатора признао да је мало вероватно да ће рачуни за енергију пасти на нивое пре кризе најмање две године. По свему судећи, регулатор је вероватно оптимистичан. Катарски министар енергетике је отприлике у исто време упозорио да „најгоре тек долази“ за несташицу нафте и гаса у Европи. Вероватно би знао, пошто се Европа у великој мери ослања на катарски ЛНГ увоз за своје снабдевање енергијом.

Квантификовање утицаја деиндустријализације у овој раној фази је прилично тешко и јасна слика ће се појавити тек ретроспективно. Али већ постоје неки веома приметни трендови у подацима. Немачки услужни сектор је у процвату, док производни сектор пропада. Ово одступање објашњава зашто немачка економија тренутно доживљава само веома плитку или чак „техничку“ рецесију.

Искрено говорећи, садашња контракција коју видимо у немачком производном сектору у односу на сектор услуга повезана је са много већим падом - нешто у складу са оним што је уследило након финансијске кризе 2008. Данас видимо веома велику релативну контракцију у производном сектору која се не може објаснити релативно скромним слабљењем привреде.

Другачије речено: тренутни пад производње у Немачкој није првенствено вођен немачком економијом. То значи да је нешто друго криво и да је нешто вероватно да високе цене енергије врше огроман притисак на немачку производњу.

Немачка и европска деиндустријализација још није извесна. Постоји шанса да се, по завршетку рата у Украјини, Европљани поново обрате Русији за своје енергетске потребе. Али тренутно, у садашњем дипломатском окружењу, то се чини мало вероватним. Међутим, ако се тренутна путања прати у наредних пет до 10 година, изгледа прилично извесно да ће се Немачка и Европа у значајној мери деиндустријализовати.

Аутор: Филип Пилкингтон

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
Фото: Getty Images/ vostok.rs

Повезане теме
Немачка

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Милош Јовановић: Пут Србије у ЕУ је штетан, Вучић мора да буде процесуиран

Председник Нове Демократске странке Србије (Нови ДСС) Милош Јовановић оценио је данас да Србија мора да сарађује са свима, али да је природно да су јој Руси ближи због...

Може ли непријатељ Русије бити пријатељ Србије?

Стижу осуде посете Зеленског Србији...

Украјински медији о посети Зеленског Београду: Ово је шамар Русији

Председник Украјине Владимир Зеленски допутовао је у суботу, 8. августа, у званичну посету Србији, где се састао са председником Александром Вучићем. То је прва посета Зеленског Београду откако је...

Протест поводом позивања Зеленског у званичну посету Србији

Србија се с правом поноси својом антинацистичком прошлошћу, па утолико сматрамо да позив Зеленском у званичну посету Србији представља тешку компромитацију те славне прошлости ...

САД су помогле у куповини српске муниције за Украјину – Хил

Према речима Кристофера Хила, испоруке су обављане преко посредника у Пољској или Чешкој...

Момир Стојановић: Неко из државног апарата Србије доставио је Приштини моје податке

Пензионисани генерал Војске Југославије Момир Стојановић, некадашњи начелник безбедности Приштинског корпуса и први директор Војнобезбедносне агенције (ВБА), објавио је данас да је поново добио позив Тужилаштва за ратне злочине...

Остале новости из рубрике »