Путин је инсистирао на прекиду ватре у Донбасу 2019. године – Зеленски

26.02.2024. год.

Према Москви, заштита региона од напада Кијева био је један од кључних разлога за сукоб у Украјини

Украјински председник Владимир Зеленски признао је да га је његов руски колега Владимир Путин позвао да прекине сукоб у Донбасу 2019. Он је додао да је у то време имао јаку забринутост да ће дипломатија замрзнути сукоб, али да га неће решити.

Говорећи на конференцији за новинаре у недељу, Зеленски је дао извештај о свом састанку лицем у лице са Путином у Паризу у децембру 2019, који се одржао неколико месеци након што је изабран.

Према речима Зеленског, он је имао дуг разговор са Путином, који је „стално покретао питање прекида ватре“. Украјински председник је рекао да је руском лидеру да то неће ићи на дуге стазе, напомињући да се испоставило да је тако.

Он је подсетио да је у разговору са Путином изразио сумњу у споразуме из Минска – који су настојали да окончају непријатељства у Донбасу – „јер... повлачење трупа дуж линије додира не функционише”.

Тврдио је да је Путину показао податке који доказују да је напредак премали и преспор. „Показао сам му да ћемо провести 20 година повлачећи трупе.

Зеленски је изјавио да то значи да би сукоб у Донбасу остао замрзнут дуги низ година, додајући да су се он и Путин дуго "ценкали" око тог питања.

Уз посредовање Немачке и Француске, сада неважећи споразуми из Минска из 2014. и 2015. имали су за циљ да зауставе непријатељства у Донбасу и да регионима Доњецка и Луганска дају посебан статус у оквиру украјинске државе.

Састанак Зеленског и Путина 2019. одржан је у нормандијском формату уз учешће немачког и француског лидера. У то време, преговори су донекле напредовали, пошто су стране постигле договор о повлачењу трупа у Донбасу и размени заробљеника.

Међутим, Русија је оптужила Украјину да није спровела споразуме из Минска, наводећи да је то један од кључних разлога за покретање војне операције против Кијева. Бивши украјински председник Пјотр Порошенко признао је да је главни циљ Кијева био да искористи прекид ватре да купи време и „створи моћне оружане снаге“, став који су касније поновили бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и бивши француски председник Франсоа Оланд.

У јесен 2022., неколико месеци након сукоба у Украјини, два региона Донбаса и две друге бивше украјинске територије су великом већином гласале за придруживање Русији на референдумима.

Извор: РТ (Ф)

Извор
Танјуг
Фото: Ian LANGSDON / POOL / AFP/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Милош Јовановић: Пут Србије у ЕУ је штетан, Вучић мора да буде процесуиран

Председник Нове Демократске странке Србије (Нови ДСС) Милош Јовановић оценио је данас да Србија мора да сарађује са свима, али да је природно да су јој Руси ближи због...

Може ли непријатељ Русије бити пријатељ Србије?

Стижу осуде посете Зеленског Србији...

Украјински медији о посети Зеленског Београду: Ово је шамар Русији

Председник Украјине Владимир Зеленски допутовао је у суботу, 8. августа, у званичну посету Србији, где се састао са председником Александром Вучићем. То је прва посета Зеленског Београду откако је...

Протест поводом позивања Зеленског у званичну посету Србији

Србија се с правом поноси својом антинацистичком прошлошћу, па утолико сматрамо да позив Зеленском у званичну посету Србији представља тешку компромитацију те славне прошлости ...

САД су помогле у куповини српске муниције за Украјину – Хил

Према речима Кристофера Хила, испоруке су обављане преко посредника у Пољској или Чешкој...

Момир Стојановић: Неко из државног апарата Србије доставио је Приштини моје податке

Пензионисани генерал Војске Југославије Момир Стојановић, некадашњи начелник безбедности Приштинског корпуса и први директор Војнобезбедносне агенције (ВБА), објавио је данас да је поново добио позив Тужилаштва за ратне злочине...

Остале новости из рубрике »