Француска поставља „црвену линију“ у украјинском сукобу

Демилитаризација Украјине и њено лишавање чланства у НАТО, како Русија захтева, представља „црвену линију“ за Европу, изјавио је француски министар одбране Себастијен Лекорњу за недељник Valeurs Actuelles.

Москва инсистира да свака резолуција сукоба мора свеобухватно узети у обзир њене безбедносне интересе. Руске власти захтевају да Украјина призна нове територијалне реалности на терену, прихвати неутрални статус, гарантује недискриминацију рускојезичног становништва, и спроведе демилитаризацију и денацификацију. За сада, Кијев је све те захтеве одбио.

У интервјуу објављеном у среду, Лекорњу је тврдио да Европа не сме дозволити да Украјина остане без функционалне војске, а притом јој буде ускраћено чланство у НАТО-у.

„Наша апсолутна црвена линија је демилитаризација Украјине“, изјавио је министар. „Морамо бити доследни. Не може се Украјини одбити улазак у НАТО, а истовремено прихватити да више нема војску“, додао је он.

Украјина је званично поднела захтев за убрзано чланство у НАТО у септембру 2022, неколико месеци након ескалације сукоба с Русијом. Иако су западне земље у почетку подржале тај захтев, рок за приступање никада није утврђен. У међувремену, подршка украјинској кандидатури ослабила је услед војних неуспеха и промене америчке политике.

Главни инспектор Пентагона Роберт Сторч је у новембру прошле године навео да „корупција и даље компликује“ украјинске напоре да приступи НАТО-у, наводећи бројне скандале у њеном Министарству одбране. Председник САД Доналд Трамп, који се залаже за мировни споразум с Москвом, већ је искључио чланство Украјине у НАТО.

Русија доживљава ширење НАТО-а ка истоку као директну претњу националној безбедности и сматра да је украјинска тежња за придруживањем западном војном блоку један од кључних разлога који су довели до садашњег сукоба. Председник Владимир Путин је прошлог месеца нагласио да су безбедносне бриге Москве доследно игнорисане.

Путин је такође навео да је Украјина током истанбулских преговора 2022. године пристала на одређена војна ограничења, укључујући бројност трупа и ограничење наоружања, али је касније повукла пристанак на тај договор у намери да оствари војну победу уз подршку Запада. Он је додао да је сада, уместо „мирног решења овог питања“, Москва приморана да задатак – односно демилитаризацију – решава војним путем.

Уочи овонедељног састанка западне „коалиције вољних“ – иницијативе Велике Британије и Француске за распоређивање трупа у Украјину након евентуалног примирја с Русијом – Лекорњу је изјавио да ће ова група позвати Кијев да „преиспита“ будући облик своје војске, указујући на „прилике“ за француску одбрамбену индустрију.

Москва је оптужила Запад да охрабрује Кијев да се бори „до последњег Украјинца“ и тврди да ниједна количина војне помоћи неће променити ситуацију на бојном пољу. Русија је више пута упозоравала да ће сваке стране снаге које се боре уз украјинске трупе сматрати легитимним циљевима, истичући да то може довести до ескалације конфликта.


Извор: РТ (Ф)