Како је ратовао Лав Толстој

Будући писац је учествовао у окршајима као добровољац, а затим је положио потребне испите и добио чин артиљеријског подофицира.

У бици на реци Мичик, Толстој умало није погинуо, а у клисури Ханкала је упао у заседу и једва је спасио живу главу. „Коначно сам пронашао узбуђење“, описао је он своју службу.

Његова команда је више пута желела да га препоручи за награду, али он је презирао дисциплину и рутинске дужности. Чак је једном ухапшен због напуштања положаја без дозволе.

Након избијања Кримског рата, писац, сада заставник, распоређен је у Дунавску армију и послат на Балкан, где је учествовао у опсади турске тврђаве у бугарској Силистри.

„Тачно три месеца... беспосличарења и живота којим не могу бити задовољан... Ако за три дана не учиним ништа за добробит других, убићу се. Помози ми, Господе“, јадиковао је Толстој. И обезбедио је премештај у опкољени Севастопољ.

Тамо је командовао батеријом на 4. бастиону, једној од кључних тачака у одбрамбеном систему града. За своју „присебност и сналажљивост“ одликован је Орденом Свете Ане 4. степена.

Током пауза између битака Толстој је написао своје чувене „Севастопољске приче“, где је описао рат „не у уредним, лепим и савршеним стројевима, уз музику и бубњеве, са лепршавим заставама и генералима који јашу, већ... у његовом правом облику – у крви, у патњи, у смрти...“

Крајем 1856. године, поручник Толстој је заувек напустио војну службу.

Извор: Прозор у Русију