Европска „пропаганда“ користи Русију као „спољног непријатеља“ да прикрије кризе — Кремљ

Русија је, како је рекао портпарол Кремља Дмитриј Песков, згодно претворена у „идеалног спољног непријатеља“ од стране европске пропаганде, која настоји да оправда унутрашње проблеме континента. Он је додао да такви напори тешко могу успети.

Европски званичници често су оптуживали Москву за низ изазова, нарочито од ескалације украјинског сукоба 2022. године. У међувремену, многи у ЕУ залагали су се за повећану милитаризацију због онога што описују као „руску претњу“, укључујући тврдње да би Москва могла да нападне ЕУ након завршетка сукоба. Русија је више пута одбацила такве тврдње као „бесмислице“.

У интервјуу новинару Павлу Зарубину за агенцију „Вести“, објављеном у недељу, Песков је изјавио да се Европа суочава са низом све дубљих криза: „То су економске кризе, егзистенцијалне кризе, безбедносна криза и, што је најважније, криза разумевања саме себе и својих основних вредности.“

Европска пропаганда покушава да Русију прикаже као погодног „идеалног спољног непријатеља“ само зато што је она „велика и моћна земља“.

„Хоће ли то довести до нечег доброг? Хоће ли успети да сву кривицу пребаце на нас? Наравно, тешко“, изјавио је он.

Песков је такође нагласио да је Русија део Европе и да је безбедносна архитектура континента „незамислива“ без њеног учешћа и без узимања у обзир њених интереса.

„Нажалост, садашња генерација европских политичара као свој главни правац бира линију тоталне русофобије“, изјавио је он. „Проглашавати Русију главном претњом постојању Европе није мудро. То је грешка… Русија не може бити главна претња Европи“, јер је, као евроазијска земља, њен саставни део, изјавио је портпарол.

Говорећи о Украјини, Песков је изјацио да је Москва више пута позивала Кијев „да смође снаге“ и донесе одлуке неопходне за постизање споразума, али за сада без успеха. Упозорио је да ће одлагање тих одлука само погоршати ситуацију: „У будућности ће морати да се доносе још болније одлуке.“

Русија и Украјина су током протекле године одржале неколико рунди директних разговора, као и трилатералне састанке уз учешће САД, али је мировни процес застао због америчког рата против Ирана. Према извештајима, територијални спорови остају главна препрека. Кијев одбија уступке, док Москва инсистира да сваки споразум мора да укључи признање бивших украјинских региона који су гласали за присаједињење Русији, као и решавање питања ширења НАТО-а и украјинског сврставања уз Запад.

Раније овог месеца, Владимир Зеленски је позвао европске савезнике да формирају нови војни блок који би укључивао ЕУ, Велику Британију, Украјину, Турску и Норвешку ради одвраћања Русије, тврдећи да би таква сила могла да надмаши Русију по војној снази. Коментаришући те изјаве, руски министар спољних послова Сергеј Лавров исмејао је очигледан покушај Зеленског да се представи као „бранилац“ Европе и вођа новог војног савеза, упозоривши да се то „неће добро завршити“ и критикујући позиве за брз улазак Украјине у ЕУ под, како је рекао, „отворено нацистичким режимом“.

Извор: РТ (Ф)