Оланд стиже у Москву не добивши ништа у Вашингтону

Председник Француске Франсоа Оланд 26. новембра одржаће састанак у Кремљу са руским лидером Владимиром Путином. На дневном реду — планови за стварање велике коалиције против Исламске државе уз учешће западних сила, Ирана и Москве.

„Велика дипломатска недеља“ француског лидера почела је 23. новембра састанком са премијером Велике Британије Дејвидом Камероном. Лондон је обећао Француској војну помоћ, али не онакву коју је Париз очекивао. Јелисејски дворац треба да повуче мировне јединице, дислоциране у Малију и да их пошаље у Сирију. Потребна је земља која би пристала да замени Француску у њеној хуманитарној мисији, али након терористичких напада у Африци, тешко да се могу наћи заинтересовани.

У Вашингтону, где је Оланд био 24. новембра, француског лидера није пратила срећа. На заједничкој прес-конференцији Барак Обама је изјавио да је „тешко представити сарадњу са Русијом у Сирији, ако се стратегија Москве не промени“. Амерички лидер је дао на знање да цени билатералне односе са Паризом, али да није заинтересован за стварање велике коалиције, јер је задовољан савезом који већ постоји: „САД већ улазе у састав групе од 65 земаља које заједно воде борбу против ИД. У руској коалицији су две земље — сама Русија и Иран“.

Ни са Меркеловом 25. новембра Франсоа Оланду такође није успело да измени статус кво. Немачка канцеларка је потврдила да Берлин не намерава да учествује у антитерористичкој операцији у Сирији. Осим тога, од Немачке не треба очекивати ни новац: без обзира на Лисабонски договор који предвиђа пружање узајамне помоћи земљама које улазе у ЕУ, највећа од њих није спремна да понуди Паризу ништа конкретно. У тој ситуацији, повећава се значај Русије која већ води борбе у Сирији, а Оланда на сарадњу са њом подстиче и десна опозиција.

Уочи посете Оланда Москви, партија Николе Саркозија — Републиканци — затражила је од Јелисејског дворца да укине санкције Русије. Руководилац парламентарне фракције десних Кристијан Жакоб изјавио је да се, по његовом мишљењу, „ствара велика коалиција“ и „не може доћи до размене обавештајних података на највећем нивоу, ако је праћена забраном на испоруке прехрамбених производа у Русију“.

Тешко да Оланд може да испуни ове захтеве, али он то не може да игнорише, узимајући у обзир да исте те позиције подржава и ултрадесни „Национални фронт“, чији рејтинг после терористичког напада достиже 30 одсто.

У ситуацији која је тешка за Јелисејски дворац стигла је и вест да је Турска оборила руски Су-24. Оланд се ограничио на изјаву о забринутости немилим догађајем.

Ипак, уочи посете, француска дипломатија је нашла могућност да пружи руку Русији. У Паризу су предложили затварање турско-сиријске границе кроз коју се, како тврди Кремљ, врши нелегални извоз нафте Исламске државе. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је већ изјавио да подржава тај предлог.

Читајте више на Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут