Црна Гора само може бити „топовско месо“ за НАТО ратове

Пише Мирослав Лазански

Неко је давно рекао како су бивши комунисти најбољи капиталисти. Црна Гора је за то најбоља потврда. Бивши комунисти, који су и даље на власти, најлакше уводе државе у НАТО. Пошто су бивши увек покајници. Они који се доказују.

Елем, Црна Гора је добила позив да као 29. држава уђе у НАТО. „Велики дан за НАТО и за Црну Гору”, рече генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг. А он је први сладолед у животу пробао у Београду. И тиме  доказао да нам је пријатељ. Улога сладоледа у пријатељству нација?

Министар спољних послова Црне Горе господин Игор Лукшић рече, захваљујући господину Столтенбергу на позиву за НАТО, „како је то добра вест за западни Балкан, јер то значи више безбедности и стабилности у региону”. Не знам како је то закључио господин Лукшић, који је цивилни војни рок служио у Основној школи „Југославија” у Бару, брисао таблу и доносио креде… И сад, одједном, он зна шта је то безбедност на западном Балкану. Но, није он усамљен, у Србији има и бивших конобара и електричара који све знају о НАТО-у.

Улазак Црне Горе у НАТО значи да ће додатна група црногорских официра и дипломата бити на девизним платицама. Што се тиче безбедности, Црној Гори ни до сада нико није претио, нити угрожавао њен територијални интегритет, осим оних бацача сузавца из „Самоопредељења” у Приштини, који не признају садашњу границу Косова према Црној Гори. Тек сада ћемо да видимо да ли НАТО више воли Црну Гору – или Косово и Албанију?

У војном смислу, НАТО уласком Црне Горе не добија скоро ништа. Можда највише 300 војника за „топовско месо” у операцијама широм света и под страном командом.

Аеродроми и луке Црне Горе немају велики капацитет прихвата, пошто су стандарди НАТО-а, да би им нека лука или аеродром били и сталне базе, могућност пријема и логистике највећег брода и највећег авиона. А то су нуклеарни носач авиона класе „нимиц” од 100.000 тона и транспортни авион типа „галаксија”. Јер „нимиц” нема где да пристане у Црној Гори. Може само да остане испред луке.

Ипак, НАТО-у је политички важан улазак Црне Горе, јер ако се не шири – он стагнира. Попут сваке мултинационалне компрадорске компаније. Нови простор и ново тржиште. То је оно што Црна Гора уноси у алијансу. Какве реформе и демократија.

Владавина права и правна држава? Прошлог четвртка слетео сам на међународни аеродром у Тивту. Сви путници стали у ред ради пасошке контроле. Први у реду председник ФСС господин Томислав Караџић, одмах иза њега легенда фудбала господин Иван Ћурковић. Стојимо 35 минута, пао компјутерски систем. Нико ни макац, полицајци смртно озбиљни. Одједном, иза полицијске кућице појављује се човек у цивилу и повика: „Ђе си, стрико”. И изведе стрика из реда и без пасошке и било какве друге контроле стрико уђе у Црну Гору. Остадосмо и Караџић и Ћурковић и сви ми без текста.

Е то је нова НАТО држава, зато и обожавам Црну Гору.

Мирослав Лазански,
Политика