Русија неће ратификовати Римски статут Међународног кривичног суда

Председник Русије Владимир Путин објавио је 16. новембра да Русија не намерава да прихвати Римски статут Међународног кривичног суда (МКС). Русија је још 2000. године потписала Римски статут, али га још увек није ратификовала и, судећи по Путиновој изјави, неће то ни учинити.

„Суд није оправдао очекивања и није постао заиста независан и меродаван орган међународног правосуђа“, прокоментарисали су ову вест представници Министарства спољних послова Русије.

Јурисдикција МКС

Римски статут МКС је основни документ који прописује правила вођења кривичног процеса у случајевима за које је надлежан МКС. „Јурисдикција Суда важи само за најозбиљније злочине који изазивају забринутост читаве међународне заједнице“, истиче се у Римском статуту (чл.5). Јурисдикција МКС обухвата геноцид, злочине против човечности, војне злочине и агресију на другу државу.

Према члану 126. овог Статута, он важи за оне државе које су га потписале и ратификовале. Према томе, држављанима земаља које нису потписале или ратификовале Римски статут не може бити суђено у Хагу. Одбијање Русије да ратификује Статут значи да се држављанима Русије не може судити према Статуту и правилима МКС-а, уколико учине нешто што МКС третира као злочин.

Скептичан однос према транснационалном правосуђу

Политиколог Фјодор Лукјанов, главни уредник часописа „Россия в глобальной политике“, сматра да став Русије у погледу Римског статута МКС није усамљен. „САД су такође потписале али нису ратификовале Римски статут (као и Русија донедавно). Америка у принципу не допушта могућност да њеним држављанима буде суђено у неком суду који није под америчком јурисдикцијом“. По мишљењу Фјодора Лукјанова, Русија се придржава сличног става.

Експерт сматра да је Москва и раније само формално учествовала у деловању МКС-а, и да одбијање ратификације Римског статута неће донети ништа ново. „Русија никада није била убеђени поборник транснационалног правосуђа“, истиче Лукјанов. „Она јесте раније пратила, додуше нерадо, тренд стварања универзалног међународног судства, јер су сви ишли тим путем“.

Веза са Кримом

Путиновој изјави о одбијању да се ратификује Римски статут претходио је извештај тужиоца МКС-а, који је сједињење Крима са Русијом поистоветио са међународним конфликтом између Русије и Украјине. Према ставу МКС-а, Русија је искористила војску „да би успоставила контролу над деловима територије Украјине, без сагласности власти Украјине“.

По мишљењу Фјодора Лукјанова, изјава везана за Крим „послужила је као одређени стимуланс“ за формално одбијање Русије да буде чланица МКС-а, јер руске власти не прихватају могућност да се деловање држављана Русије везано за сједињење Крима разматра у Хагу. Поред тога, експерт наглашава да је у руској политици одавно присутан скептичан однос према МКС-у, и да је у овом конкретном случају изјава руских власти само формалан гест.

Олег Јегоров,
Руска реч