РТ: „Губљење времена и ресурса“: Норвешки истраживачи позивају против чишћења мора од плутајућег пластичног отпада
Чишћење плутајуће пластике из мора је „изгубљени случај“ и покушај њеног уклањања заправо може донети више штете него користи, сугерише се у новом истраживању. Уместо тога, напори за чишћење требали би се усредсредити на смеће избачено на обалу.
"Отпад у мору је изгубљен случај, нема смисла да се то чисти", саопштио је тим у недавно објављеном истраживачком раду.
Разноврсна пластика која плута морем превише је расута да би се лако уклонила, тврде истраживачи. Покушај извлачења не само да је непропорционално скуп и дуготрајан, већ може донети више штете него користи. Стављањем великих мрежа уловиће се „превише рибе и дивљих животиња у поређењу са количином смећа“, наводи се у раду.
„Поред тога, смеће се често налази где је морски живот и органски материјали који су важни за екосистеме и животиње које тамо живе. У најгорем случају ризикујемо да нанесемо више штете него користи ако будемо ловили мрежама по подручјима“, рекао је водећи аутор истраживачког рада Јаник Фалк-Андерсон за НРК.
Уместо да губе време и ресурсе на чишћењу отвореног мора, људи би се требали усредсредити на ручно сакупљање смећа избаченог на обалу, што је далеко нежнија и ефикаснија метода.
„Ето, купите једну по једну ствар", објаснио је Фалк-Андерссон.
Истраживање је похвалио норвешки министар за климу и животну средину Свенунг Ротеватн, који је истовремено описао загађење пластиком као брзо ескалирајући проблем који се мора решити широким међународним напорима.
„Веома је добро што се критични нагласак усмери на чишћење пластике у мору. Дуго смо истицали да чишћење у морским подручјима започиње на погрешном крају и да постоји ризик од нарушавања живота у мору приликом вађења пластике“, рекао је Ротеватн за НРК.
Током последњих година, загађење пластиком постало је један од главних еколошких проблема, с тим што количина отпада који плута по океанима расте алармантном брзином. Према различитим проценама, око 15 тона пластике допсе у мора планете сваког минута.
Осим што закрчује водене путеве и формира читава плутајућа острва, попут озлоглашеног Великог пацифичког смећа, пластика представља велику опасност за дивље животиње. Животиње се заплићу у пластичном смећу, гуше се у њима, те им се запуши стомак толико да постану неспособни да конзумирају и сваре праву храну. Мале честице пластике, такозвана микропластика, акумулирају се у телима и ткивима различитих организама и на крају се враћају пошиљаоцу - људима - у морску храну коју конзумирамо.
Извор: Восток / РТ
- Извор
- Танјуг
- фото: © Reuters / Luc Gnago / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...
Вашингтонска асоцијација бициклиста (WABA) по први пут је организовала дипломатску бициклистичку вожњу поводом Светског дана бицикла, окупивши представнике више од 40 дипломатских мисија у Вашингтону. Организатори су нај...
И ове године је одржан традиционални пролећни 'СрбФест', који организује Србска православна црква Светог Луке у Потомаку, САД. Штанд Амбасаде Републике Србије био је прилика да се заједно са...
Амбасадор Србије у Вашингтону, његова екселенција Драган Шутановац разговарао је у Белој кући са др Ендијем Бејкером, замеником саветника за националну безбедност председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа. Током...
U Ambasadi Republike Srbije je održana promocija knjige 'Srpski kuvar' autorke Ivane Lalicki. Autorka je kroz priče iz svog detinjstva i tradicionalne recepte predstavila deo srpske kuhinje i kulture, a...
Ambasador Republike Srbije u SAD Dragan Šutanovac sastao se sa članovima Predstavničkog doma Anom Paulinom Lunom sa Floride i Robertom Aderholtom iz Alabame, sa kojima je razgovarao o odnosima...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
