G-20: Како смањити јавни дуг?

Живимо у занимљивом времену - глобална финансијска криза се фактички завршава. Не очекује се даљи пад у економији. Међутим, рећи да је сада све у реду, нико се још не усуђује - светску кризу је заменила нова глобална депресија. Неки економисти су је назвали "трећом великом депресијом".

Проблем је у томе што су најразвијеније земље света превише веровале у глобализацију. Нашавши се лице у лице са кризом, надали су се да ће им партнери у глобалној економији помоћи. Рачунајући на то, оне су предузимале кораке на које тешко да би се усудиле рачунајући само на своје снаге. Најтипичнији примери су Грчка и Кипар. Међутим, ове земље нису једине.

Дана је потребно изаћи из посткризисне рупе, али нема новца. Тачније има, али он непрестано одлази у "црну рупу". Рупу која се зове јавни дуг. 

За већину светских економија, након берићетне 2005 - 2006, и, у принципу, прихватљиве 2008 – 2009, у 2010 години постаје актуелно питање величине националног дуга. То је била главна тема на самиту G-20 одржаном у Торонту у 2010. Тада су се земље учеснице самита сагласиле да је од 2011. потребно предузимати мере за смањење буџетских дефицита (задатак је био да се до 2013 смањи буџетски дефицит на пола). Такође, тада је било одлучено да се до 2016. године стабилизује обим спољног дуга . 

Данас је јасно да је то био за многе сувише амбициозан задатак. Магазин The Economist подржава врло занимљив пројекат Сат светског дуга (https://www.economist.com/ content/global_debt_clock). Прва цифра на страници – бројач, показује тренутну величину светског дуга. За време писања текста, величина светског дуга се повећала за 16 милиона долара. Сада износи 41.856.219.878.216 долара. Односно 41 трилион 856 милијарди 219 милиона 878 хиљада и 216 долара. Не, сад је и виши... 

На истом сајту се може проучити интерактивна карта, која за сваку земљу показује динамику њеног државни дуг од 2002. до данас. И ако руски спољни дуг износи 8,2 % БДП-а - то земљама оснивачима Европске уније, САД, Јапану, Канади не цветају руже. Током последњих неколико година, величина спољног дуга у већини тих земаља је прешла 80 %. Више-мање се држе само Шпанија и САД, чији дугови прелазе 75 % БДП-а.

Лидер међу Европљанима по задужености је Грчка, али ни ситуација у Великој Британији, Ирској, па ни Француској, Италији и Португалу није сјајна. Дуг Јапана износи 241% БДП-а. Други избор, осим вођења валутног рата и игара на слабљењу јена за подстицање сопствене економије, Јапанци немају - још 2007 спољни дуг Јапана је износио "само" 169 % БДП-а . 

Предлози, који се налазе на дневном реду, указују на то да ће државе водити фискалну политику, чија ће горња граница ( нежељена) спољног дуга држава на дужи рок бити 90% БДП-а. Верује се да је то максимална бројка, која омогућава ефикасно отплаћивање јавног дуга по текућим параметрима задуживања и истовремено омогућава потребну количину ресурса за решавање унутрашњих проблема држава. 

Ипак, ни ово решење не даје довољне гаранције да је тај ниво довољан за излазак из депресије. Посебно имајући у виду и друге негативне факторе, планиране за дискусију на G-20, пре свега везану за неуспехе у валутним ратовима. Представници ЕУ ( она улази у G-20, као и неке од водећих земаља у Европи) ће се залагати за знатно пооштравање мера. За своје чланице, ЕУ планира да ограничи јавни дуг на 60% БДП-а. Имајући у виду тренутну и пројектовану вредност својих дугова, земље ЕУ очекује тежак пут: повећање пореза и смањење социјалних програма. "Француска верзија " би се могла почети примењивати и у другим земљама, са значајним бројем људи који живе од социјалне помоћи . 

Ипак, рад на јавном дугу је апсолутно неопходан. Зато је Русија и предложила да се покрене ово питање, без чекања 2016, одређене као референтна тачка по споразуму из 2010. Свет се невероватно брзо мења.

Фактични банкрот Грчке и Кипра – само је прво звоно. То што је Русија реаговала на ово упозорење, указује на ниво одговорности Руске Федерације, као и играча на светској сцени.

Кирил Савицки,