Почетна страница > Новости
„Вавилону „ су припале пет фестивалских одличја , златне маске и дипломе : за најбољу предатава у целини, за режију (Мирослав Кожик) ,за сценографију (Мирослав Кожик) ,за костимогарфију (Ивана Бако ), за оригиналну музику (Мирослав Бако).
Две дипломе и златне маске остале су у граду домаћину, а њихови власници су Дарко Куртовић, протагониста најуспешније мушке главне улоге и Жељко Милошевић , редитељ , који је ову награду добио за најбоље одиграну мушку епизпду у представи коју је сам режиарао „Херој нације“ Ивана М. Лалаића , изведену послење фестиваслке вечери, у недељу, 28. јула.
На овогодшњем, 56.по реду „Фестивала фестивала“ одржаном од 22. до 28. јула ,изведено је укупно шест представе , прво и друго пласиране на републичким фестивалима драмских аматера:
„Опера за три гроша“ по Брехту , у извођењу Центара за културу „Ненад Ракочевић“ из Мојквоца, а у режији Милована Ћетковића , уз ангажовање глумаца из Колашина и Бијелог Поља ;“Живјели су до краја живота „ комични колаж по текстовима Стерије,Ефраина Кишона и Душана Ковачевића које је за сцену Драмског студија „Захумље „у Никшићу уподобио редитељски тријумвират: Марија Бацковић,Славиша Грубиша ,Илија Гајовић (Црна Гора).
Из БиХ поред већ поменуте предсатаве домаћина приказана је комедија најпопулрнијег и у свету најпознтијег саверменог хрватског драмског писца Мира Гаврана“Тражи се нови супруг“ Градског аматерског казалишта из Орашја у сценској реализацији Иља Бенковића.
Стручним жиријем чији су чланови били Небојша Кундачина и Божидар Зечевић председавао је Димитрије Јовановић, а разговоре за округлим столом је водио театролог и позоришни критичар Рашко Јовановић.
Сви успеси старопазовачког позоришта на фестивалима у Требињу
За режију „Саломе 1982.“ по Оскару Вајдлу , коју је на 27. ФЕРДАЈ-у 1983. извело словачко пазовачко аматерско позориште , ВХВ из Старе Пазове ,Мирослав Бенка добија диплому за режију, док ће представа „Пешице“ Славомира Мрожека , играна на србском језику у копродукцији ВХВ и Културог центра,Бенки донети још једну златну маску за режију, а протагонистима више похвала за глумачка остварења.
Најбољи старопазовачки глумац током 110 година посотојања словачког дивалда у овој сремској варошици, до пре неколико деценија претежно насељеној Словацима, Јурај Ондрик, на том 33. ФЕРДРАЈ-добија златну маску за улогу Ивана Васиљевича Апломова.
На 23.Фестивалу ( 1979.) у Требињу, АПД “ВХВ” из Бачког Петровца приказало је у пратећем , поноћном програму дуодраму Пјотра Лаврењева “Балада о поручнику и Марјутки “ у режији тада дебитанта Љубослава Мајера , а у извођењу већ прослављеног глумачког пара Јана Частвена (Поручник) и Зузане Чаственове (Марјутка).
Нека и у” Аурори” поново засветли бар спомен на младог Мајеру најлепшу сценску баладу , коју је доле потписани чим је видео, уврстио у обавезну лектиру сећања са списка бајкотерапије.
Позивам за сведока Милоша Јевтића, нека отвоври своје “Сањалиште теара “ и са странице 187. само за читацое “Ауроре” и њихово непрофитно друштво прочита шта то ради у својој сценској балади приправник за позоришног волшебника, Љубослав Мајера.
“До сада непознат, очито веома даровити редитељ Љубослав Мајера , зналачки је сместио своју представу у необичан присан процтор летњег биоскопа.Ова лирска прича о нежним комуникацијама двоје младих људи открила је , прво, једног редитеља (Љубослава Мајеру) и друго једну сјајну глумицу (Зузану Чаственову).
Две представе из Петровца на 31. ФЕДРАЈ-у 1987.
У Требиње су на 31. ФЕДРАЈ (1987.) стигле две представе из Бачког Петровца.
Учешће на 37.ФЕДРАЈ-у(1993.) последњем који је Требиње изабрао као престони позоришни град (наредни, 38.ће се привремено преселити у Врање) са Аристофановом “ Лизистратом “ коју је у сигурну позоршну кућу у Петровцу Бачком сместио сценски судски извршитељ Љубослав Мајера , донело је том театарском азили више признања и награда.
У витририне свог позоришта ПП (петровачки позориштарци) су припремајући се да се одметну у професионалце (што се и догодило деценију касније у режији и тотал дизајну Драган Срећкова) су сместили медаље и дипломе одликоване “Лизистрате “: сребрну плакету за представу у целини,награду за режију Лубослава Мајера којој се придружила и награда за сценографију истом аутору, а сва одличја краси награда за најбоље одиграну женску улогу коју је добила Милушка Анушјакова (Мајера зна зашто).
Али није урадио како ваља ни једно , ни друго, ни треће.
”Чудно је да луцидни редитељ Мајера није нашао решење и за ту нову поделу као и за другачије околноти ,” жали се Милош Јевтић у свом “Сањалишту тетра “.
Али не може Мајера баш увек да навлачи златне маске.
А на 22. ФЕДРАЈ-у 1981. у Требињу, могло је : представа “Сатире “ Хаса Закса ,коју је у сценској поставци Љубослава Мајере извело АП ВХВ из Ковачице донела је две златне маске позоришту из најближег окружења Падине: Мајери за режију (образложење следи после ове реченице) и позоришном магу из те Падине Томашу Хријешику” за уверљиву и динамичну игру”.
Образложење за златну Мајерину маску
“за јединствено и креативно обликовање режије,сценографије , костима и маске у представи “Сатире “ (Ковачица).”
Додељене су и две дипломе за гумачка остварења: у представи “Сатире “: Марији Јонаш “ за разиграно и уверљиво утемељивање лика Сељанке у представи “Сатире “ и Павелу Кожику за “ успешнбу улогу фратра .
Пет недодељних златних маски представи“Случајеви „ Томаша Хријешика из Ковачице
Официјелни фестивалски жири коме је председавала Дарка Чех, редитељка из Љубљане , а чланови Фадиљ Хисај, редитељ из Приштине и Зоран Ристовић, редитељ из Зенице, једногласно је одлучио да призања не додли нијендој представи из званичног прогарама, него да свих пет златних маски и диплома додели „Случају Јелизтавете Б.“ из Ковачице , која одиграна ван конкуренцији.
То би жири учинио, кад би могло, али није могло, јер Парвилником фестивала тако нешто није предвиђено.
Зато је у Одлуции жирија 28. Требињског ФЕДРАЈ-а те 1984. г. писало: „Жири би свих пет златиних маски додлеио, кад би могло,а не може,ансамблу из Ковачице и то : за представу и целини (1.), Ани Томановој , глумици (2.) Томашу Хријешику: 3 златне маске – за режију,музку и сценографију“.
Пошто по Правилнику није могао златне маске да додели Хријешиковом ансамблу, ни самом Хрјешику, жири је одлучио да их уопште не додели ником другом.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
НАЈБОЉИ У ТРИ ДРЖАВЕ!
„ВАВИЛОН“ ИЗ СТАРЕ ПАЗОВЕ КАО НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА ДОБИО ПЕТ ЗЛАТНИХ МАСКИ
На 56. међународнон Фестивалу фествала одржаном у јулу у Требињу уз учешће шест позоришних трупа из Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије, победника националних драмских смотри, представа покрета “Вавилон “, СКУД “Херој Јанко Чмелик” и Словачког позортишта ВХВ из Старе Пазове, ауторски пројекат Мирпослава Кожика сценартисте , редитеља и сценографа и Мирослава Бакоа, композитора ,добила је пет златних маски, највиших фестивалских одличја : за представу у целини; за режију ,за сценографију , за оригиналну музику и за костимогарфију (Ивана Бако) .
Представа „Вавилон“, ауторски пројекат Мирослава Кожика, писца сценарија и редитеља и Мирослава Бакоа, композиотора, реализован у продуксцији Словачког КУД“Хероја Јанко Чмелик“ и Позоришта ВХВ из Старе Пазове, према одлуци стручног жирија најбоље је сценско остварење на тек завршеном 56. „Фестивалу фестивала „ , требињској смотри најбољих птредстава овогодишње аматерске драмске продукције Србије, БиХ и Црне Горе.
„Вавилону „ су припале пет фестивалских одличја , златне маске и дипломе : за најбољу предатава у целини, за режију (Мирослав Кожик) ,за сценографију (Мирослав Кожик) ,за костимогарфију (Ивана Бако ), за оригиналну музику (Мирослав Бако).
После „Вавилона“, највећи број златних маски и диплома –три- добила је представа „ На граници „ Славомира Мрожека коју је у Центру за културу „Масука „ из Велике Плане сценски оживео Дејан Цицмлиовић: Нада Бајић за најуспешније оставрену женску улогу , Јелена Стојадиновић за епизодну женску улогу ,по олдуци стучног жирија ,а по одлуци жирија публике представа „На гераници „ је добила златну маску и диполому као најбоље сценско дело.
Две дипломе и златне маске остале су у граду домаћину, а њихови власници су Дарко Куртовић, протагониста најуспешније мушке главне улоге и Жељко Милошевић , редитељ , који је ову награду добио за најбоље одиграну мушку епизпду у представи коју је сам режиарао „Херој нације“ Ивана М. Лалаића , изведену послење фестиваслке вечери, у недељу, 28. јула.
На овогодшњем, 56.по реду „Фестивала фестивала“ одржаном од 22. до 28. јула ,изведено је укупно шест представе , прво и друго пласиране на републичким фестивалима драмских аматера:
„Опера за три гроша“ по Брехту , у извођењу Центара за културу „Ненад Ракочевић“ из Мојквоца, а у режији Милована Ћетковића , уз ангажовање глумаца из Колашина и Бијелог Поља ;“Живјели су до краја живота „ комични колаж по текстовима Стерије,Ефраина Кишона и Душана Ковачевића које је за сцену Драмског студија „Захумље „у Никшићу уподобио редитељски тријумвират: Марија Бацковић,Славиша Грубиша ,Илија Гајовић (Црна Гора).
Из БиХ поред већ поменуте предсатаве домаћина приказана је комедија најпопулрнијег и у свету најпознтијег саверменог хрватског драмског писца Мира Гаврана“Тражи се нови супруг“ Градског аматерског казалишта из Орашја у сценској реализацији Иља Бенковића.
Стручним жиријем чији су чланови били Небојша Кундачина и Божидар Зечевић председавао је Димитрије Јовановић, а разговоре за округлим столом је водио театролог и позоришни критичар Рашко Јовановић.
Сви успеси старопазовачког позоришта на фестивалима у Требињу
Ово је шесто учешће драмских аматера из Старе Пазове на фестивалу у Требињу.
Први пут су наступили пре 32. године, на 25. Фестивалу драмских аматера Југолсавије ,(ФЕДРАЈ) у пратећем, поноћном програму кад су одиграли поетску дуо драму Јана Смрека „Песник и жена“ у режији Петра Лазара,са Аном Каределис (касније дипломирала глуму и одавно живи и ради у Шпснији) и Мирославом Бенком,сада један од водећих наших редитеља позоришта покрета (дипломирао глуму на Академији уметности у Новом Саду и режију на Факултету драмских уметности у Београду).
Наредне, 1982. године , на 26.ФЕДРАЈ-у Мирослав Бенка добија своју прву златну маску и диплому као редиетељ представе „Магла у свитање „ Мила Урбана у извођењу Словачког позоришта ВХВ из Старе Пазове,а Ана Карделис и Јан Вереш доносе у своје позориште златне маске за глуму.
За режију „Саломе 1982.“ по Оскару Вајдлу , коју је на 27. ФЕРДАЈ-у 1983. извело словачко пазовачко аматерско позориште , ВХВ из Старе Пазове ,Мирослав Бенка добија диплому за режију, док ће представа „Пешице“ Славомира Мрожека , играна на србском језику у копродукцији ВХВ и Културог центра,Бенки донети још једну златну маску за режију, а протагонистима више похвала за глумачка остварења.
Последњи пут на тада још увек живућем Фестивалу драмских аматера Југославије, старопазовачко словачко позориште ВХВ је учествовало 1989. (33. фест.) извођењем Чеховљеве „Свадбе „ у сценској реализацији , тада сталног редитеља овог колектива, Мирослава Бенке.
Најбољи старопазовачки глумац током 110 година посотојања словачког дивалда у овој сремској варошици, до пре неколико деценија претежно насељеној Словацима, Јурај Ондрик, на том 33. ФЕРДРАЈ-добија златну маску за улогу Ивана Васиљевича Апломова.
Учешће осталих словачких позоришта из Војводине на ФЕДРАЈУ
Поред старопазовачке , на ФЕДРАЈ-у ,најпре у Требињу, а затим у Врању ,учестовале су и осатле две сецне ВХВ, из Ковчице и Бачког Петровца ,које су у то време имале статус полупрофесионалних позоришта.
На 23.Фестивалу ( 1979.) у Требињу, АПД “ВХВ” из Бачког Петровца приказало је у пратећем , поноћном програму дуодраму Пјотра Лаврењева “Балада о поручнику и Марјутки “ у режији тада дебитанта Љубослава Мајера , а у извођењу већ прослављеног глумачког пара Јана Частвена (Поручник) и Зузане Чаственове (Марјутка).
Овај позоришни драгуљ је пре тога својим уметничким исказом толико блеснуо да је обасјао Фестивал малих И експерименталних сцена у Панчеву и дуго није престајао да сјаји ни после требињског фестивалског звона.
Нека и у” Аурори” поново засветли бар спомен на младог Мајеру најлепшу сценску баладу , коју је доле потписани чим је видео, уврстио у обавезну лектиру сећања са списка бајкотерапије.
Позивам за сведока Милоша Јевтића, нека отвоври своје “Сањалиште теара “ и са странице 187. само за читацое “Ауроре” и њихово непрофитно друштво прочита шта то ради у својој сценској балади приправник за позоришног волшебника, Љубослав Мајера.
“До сада непознат, очито веома даровити редитељ Љубослав Мајера , зналачки је сместио своју представу у необичан присан процтор летњег биоскопа.Ова лирска прича о нежним комуникацијама двоје младих људи открила је , прво, једног редитеља (Љубослава Мајеру) и друго једну сјајну глумицу (Зузану Чаственову).
Ово поноћно издање, изведено , иначе ,ван конкуренције , публика је ,с разлогом,доживцела као прави театарски драгуљ.”(Милош Јевтић,”Сањалиште тетара “,Врање 1996.
Две представе из Петровца на 31. ФЕДРАЈ-у 1987.
У Требиње су на 31. ФЕДРАЈ (1987.) стигле две представе из Бачког Петровца.
У званичој конкуренцији је игран”Дом Бернарде Албе “ Федерика Гарсије Лорке у сценској поставци Андреја Привратског (диполоме за гумачка освраења добили су Јана Урбачекова и Вјера Балажова), док су ван конкуренције у поноћном програм изведени “Путеви”Тенеси Вилијамса у режији Љубослава Мајере.
Учешће на 37.ФЕДРАЈ-у(1993.) последњем који је Требиње изабрао као престони позоришни град (наредни, 38.ће се привремено преселити у Врање) са Аристофановом “ Лизистратом “ коју је у сигурну позоршну кућу у Петровцу Бачком сместио сценски судски извршитељ Љубослав Мајера , донело је том театарском азили више признања и награда.
У витририне свог позоришта ПП (петровачки позориштарци) су припремајући се да се одметну у професионалце (што се и догодило деценију касније у режији и тотал дизајну Драган Срећкова) су сместили медаље и дипломе одликоване “Лизистрате “: сребрну плакету за представу у целини,награду за режију Лубослава Мајера којој се придружила и награда за сценографију истом аутору, а сва одличја краси награда за најбоље одиграну женску улогу коју је добила Милушка Анушјакова (Мајера зна зашто).
На 38. ФЕДРАЈ-у , првом одржаном у Врању (1994.) АП ВХВ из Петровца је сценски проговрио “Језиком горшатака”онако како га је замислио Харолд Пинтер, а озвучио на словачком позанти сценски лектор и логопед , равничар Љубослав Мајера, који је као нејдном раније радио по ситему : што пропусти редитељ Мајера,надокнадиће Мајера сценограф коме ће рупе у декору , ако их буде, а било их је и то у изобиљу ,закрпити костимогтраф Мајера. Кад би могао.
Али није урадио како ваља ни једно , ни друго, ни треће.
”Чудно је да луцидни редитељ Мајера није нашао решење и за ту нову поделу као и за другачије околноти ,” жали се Милош Јевтић у свом “Сањалишту тетра “.
Ковачица: златна маска Мајери за представу “Сатире”Ханса Закса”(Милош Јевтић”Сањалиште тетра “)
Али не може Мајера баш увек да навлачи златне маске.
А на 22. ФЕДРАЈ-у 1981. у Требињу, могло је : представа “Сатире “ Хаса Закса ,коју је у сценској поставци Љубослава Мајере извело АП ВХВ из Ковачице донела је две златне маске позоришту из најближег окружења Падине: Мајери за режију (образложење следи после ове реченице) и позоришном магу из те Падине Томашу Хријешику” за уверљиву и динамичну игру”.
Образложење за златну Мајерину маску
“за јединствено и креативно обликовање режије,сценографије , костима и маске у представи “Сатире “ (Ковачица).”
Додељене су и две дипломе за гумачка остварења: у представи “Сатире “: Марији Јонаш “ за разиграно и уверљиво утемељивање лика Сељанке у представи “Сатире “ и Павелу Кожику за “ успешнбу улогу фратра .
Пет недодељних златних маски представи“Случајеви „ Томаша Хријешика из Ковачице
Случај је хтео, а случај много хоће, да је представа „Случај Јелизавете Б.“ Данијела Хармса, авагардног руског писца ,једног од претеча позоришта апсурда, која се играла и под називом „Случајеви „ приказана на 28.ФЕДРАЈ-у(1984.) ван конкуренције , у поноћном програму у извођењу АП „ВХВ“ из Ковачице у режији и тотал дизајну Томаша Хријешика ,изазвала фестивалски скандал великих размера ,да је о њему објављена и инофрмација на кутурној страни Политике, иначе веома уздржане на сва збивања у уметничкој самоделатности , која по правилу не региструје, оријенетисана искључиво на елитну, професионалну, дакако, уменичку продукцију.
Официјелни фестивалски жири коме је председавала Дарка Чех, редитељка из Љубљане , а чланови Фадиљ Хисај, редитељ из Приштине и Зоран Ристовић, редитељ из Зенице, једногласно је одлучио да призања не додли нијендој представи из званичног прогарама, него да свих пет златних маски и диплома додели „Случају Јелизтавете Б.“ из Ковачице , која одиграна ван конкуренцији.
То би жири учинио, кад би могло, али није могло, јер Парвилником фестивала тако нешто није предвиђено.
Зато је у Одлуции жирија 28. Требињског ФЕДРАЈ-а те 1984. г. писало: „Жири би свих пет златиних маски додлеио, кад би могло,а не може,ансамблу из Ковачице и то : за представу и целини (1.), Ани Томановој , глумици (2.) Томашу Хријешику: 3 златне маске – за режију,музку и сценографију“.
Пошто по Правилнику није могао златне маске да додели Хријешиковом ансамблу, ни самом Хрјешику, жири је одлучио да их уопште не додели ником другом.
Тако су се две словачке представе - Мајерина “Балада “ и Хијешикови “Случајеви” изведени ван конкуренције као поноћни, пратећи програм квалитетима свог високог сценског напона озбиљно наметнуле као претећи програм Фестивалу драмских аматера Југославије .
Да су прикануи у минут до 12 , ко зна шта би било, али је на време алармиарн интерветни вод лежећих позоришних полициајца спремних увек да делују , а и делују, ко каже да не делују и то перманентно , не само на сцени , него испод бине исто тако продуктивно као и изнд бине, између редова, у паузама, у возачкоим и светлосним парковима,константно прелазећи рампу високо подугнту , занишљену рампу,и крећући се стлно тамо-амо, амо -тамо, глумци и публика мисле без система, али су у криву, јер у свему томе има система , живота ми свачијега,свакојаких , једино нема система Станиславског.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...
Вашингтонска асоцијација бициклиста (WABA) по први пут је организовала дипломатску бициклистичку вожњу поводом Светског дана бицикла, окупивши представнике више од 40 дипломатских мисија у Вашингтону. Организатори су нај...
И ове године је одржан традиционални пролећни 'СрбФест', који организује Србска православна црква Светог Луке у Потомаку, САД. Штанд Амбасаде Републике Србије био је прилика да се заједно са...
Амбасадор Србије у Вашингтону, његова екселенција Драган Шутановац разговарао је у Белој кући са др Ендијем Бејкером, замеником саветника за националну безбедност председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа. Током...
U Ambasadi Republike Srbije je održana promocija knjige 'Srpski kuvar' autorke Ivane Lalicki. Autorka je kroz priče iz svog detinjstva i tradicionalne recepte predstavila deo srpske kuhinje i kulture, a...
Ambasador Republike Srbije u SAD Dragan Šutanovac sastao se sa članovima Predstavničkog doma Anom Paulinom Lunom sa Floride i Robertom Aderholtom iz Alabame, sa kojima je razgovarao o odnosima...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
