Одбор америчког Сената одобрио план напада на Сирију

Спољнополитички одбор САД је, у среду, изгласао план председника Барака Обаме о нападу на Сирију, у знак одмазде због, према тврдњама, употребе хемијског оружја од стране вође режима Башар ал-Асада.

Гласање Одбора, у среду поподне, се завршило са већинским бројем гласова за предлог закона о реговању америчке војске на Асадов режим, а који иде даље на расправу у Сенату.

Одбор је гласао 10 напрема 7 у корист употребе војне силе, уз једног законодавца који се изјаснио као "присутан."

Уколико Конгрес пређе на одобрење захтева Председника, САД би ускоро могао да покрене ограничени напад на Сирију, који би требао да опомене Асада, због наводне употребе хемијског оружја, 21. августа ван Дамаска. Обамина администрација каже да је више од 1.400 људи, укључујући стотине жена и деце, убијено у том нападу.

Гласање је уследило само дан након што је Одбор филовао државног секретара Џона Керија, секретара одбране Чака Хагела и начелник Здруженог генералштаба, генерала Мартина Демпсија, о плановима председничке администрације за Сирију.

Председник и водећи чланови његовог кабинета су, у последњих неколико дана, улагали молбе Конгресу да одобри акцију против Асада, која ће, по обиму, бити ограничена, и треба да опомене сиријскгог вођу и деградира његову способност да и даље употребљава хемијско оружје.

Након буре критика, Обама је рекао да ће, током викенда затражити од Конгреса да одобри напад, уместо да користи друге начине за одобрење. Према речима Председника, Асадова наводна употреба хемијског оружја представља нестанак међународних норми, што даје овлашење САД да одговори на то.

И Обама и Кери су истакли намере администрације да забрани да америка чизма додирне тло Сирије. Међутим, критичари тог плана се противе било каквом подухвату у коме САД интервенише у спољном сукобу који се , како кажу, не тичу домаћих интереса.
Сенатор Џон Мекејн (Р-Аризона), у почетку велика присталица плана председника о Сирији, најавио је раније ове недеље да је био резервисан према резолуцији која би ограничила ангажовање САД у иностранству на мање од 90 дана. У среду је, међутим, пребацио своју одговорност на Одборову измену амандмана, чије је он аутор, позивајући се на акцију САД-а у Сирији, да би Асадов замах на бојном пољу добио „супротан правац“. С друге стране, секретар Кери је инсистирао на томе да Обамина администрација- која је заиста заинтересована за уклањање Асада са његовог положаја – не наговештава да ће се укључити у сиријски грађански рат.

"Не желим да ова расправа буде о томе шта се дешава у погледу промене режима и већим питањима", рекао је Кери током расправе у Представничком дому, у среду.
Већ следеће недеље следи гласање Сенатао потенцијалном нападу на Сирију.

За употребу војне силе су, у среду, гласали демократска сенаторка Барбара Боксер (Калифорнија), Бен Кардин (Мериленд), Џин Шахин (Њу Хемпшир), Крис Кунс (Делавер), Дик Дурбин (Илиноис), Боб Менендез (Њу Џерси) и Тим Кејне (Вирџинија), као и републиканци Боб Коркер (Тенеси), Јеф Флејк (Аризона) и Мекејн.