Предизборна врења у европској кухињи

Ових дана европски интернет-портал ЕурАктив објавио је резултате анкетирања које је спровела служба за проучавање јавног мњења у оквиру ЕУ — Еуробарометар. Тема анкетирања био је однос грађана уједињене Европе према ЕУ. Као најиндикативнији резултат аутори истраживања навели су чињеницу да се 70% испитаника изјаснило за директне изборе шефа Европске комисије. То, убеђени су грађани јединствене Европе, могло би да допринесе јачању демократских основа главне европске организације.

У дискусију тим поводом укључила се комесар ЕУ за питања правосуђа Вивијан Рединг из Луксембурга. Њу неки аналитичари сматрају могућом наследницом Жозеа Мануела Барозуа. Говорећи ових дана на једној од манифестација Савеза европских федералаца — УЕФ, Рединг је предложила да се кандидује будући шеф Европске комисије од стране коалиција фракција Европског парламента, као што се то чини приликом утврђивања премијера у националним парламентима. Између осталог, међу могућим кандидатима за дужност шефа Европске комисије, поред Рединг, наводе се и комесари ЕУ за унутрашња тржишта Мишел Барније из Француске и за енергетику Гинтер Етингер из Немачке, шеведски премијер Фредерик Рајнфелдт, као и актуални председник Европског парламента, немачки социјал-демократа Мартин Шулц.

Како је саопштио ових дана британски Санди Тајмс, позивајући се на изворе у Вајтхолу, Камерон и Меркел су почели да разрађују тобоже неки ”план напада на бриселску бирократију”. Према подацима овог издања они су између осталог дали својим чиновницма налог да припреме пројекат будуће структуре Европске комисије која треба да има не 28 комесара као сада, већ највише 12.

Између осталог, немачки медији су цитирали после тога изјаву званичног представника немачког кабинета Штефена Зајберта о томе да Ангела Меркел не намерава да тражи смањење овлашћења Европске комисије и да није склапала никакву антибриселску коалицију са британским колегом. Без обзира на демант, бриселска бирократија се заиста прилично жалосно прославила, сматра шеф катедре за европске интеграције Московског међународног инстута за међународне односе Николај Кавешников.

- Ако се говори о имиџу бриселске бирократије, он је, благо говорећи, лош, каже научник. Не зато што чиновници много добијају, већ зато што мало зависе од изборних органа, и, цитирајући познати израз, ”страшно су далеко од народа”. Да, потребно је да се на неки начин увећа легитимност структура ЕУ. Али овај процес је врло сложен, зато што су структуре изграђене не по принципу поделе власти, већ на мало другачијим основама.

О сложености оваквог процеса говорио је у разговору за Глас Русије и експерт немачког Фонда Бертелсмана Корнелиус Охман.

- Планови за реформисање структуре ЕУ се мењају. Али таквој конструкцији као што је ЕУ која се састоји од неколико нивоа врло је тешко да их оствари. Само самит не може да реши ове проблеме. Али важно је да се на самитима чине исправни кораци.

Ових дана руски Клуб финансијских директора навео је на свом сајту овакве цифре. Према једном од анкетирања неповерење према ЕУ за 5 година осетно је скочило и износи данас у Шпанији 72%, у Великој Британији 69%, у Француској 56% и у Италији 53%, у Пољској 52%. Анкетирање наравно није пресуда последње истанце. Али избори за Европски парламент се неумитно ближе.

Олег Севергин,