Гаспром тера Словенију из Јужног тока после договора с Бечом

ЉУБЉАНА - Поновним укључивањем Аустрије у пројект гасовода Јужни ток Словенија губи важан адут у преговорима са Гаспромом, јер њена траса престаје да буде једина могућа у повезивању гасовода из Мађарске према Италији, пише љубљански дневни лист "Дневник".

"Након што се у пројект сада и службено укључила Аустрија, јако се повећао ризик да Руси још пре почетка градње гасовода из пројекта испусте Словенију", пише тај лист.
"По најновијим плановима, Мађарска и Италија везали би се преко два краја гасовода, али је постало упитно хоће ли се Гаспрому изградња деонице гасовода кроз Словенију исплатити, која иначе кошта милијарду евра, када гас из Мађарске могу преусмерити на постојећи транс-аустријски гасовод, с мањим доградњама мреже", наводи тај лист.

Аустрија се из пројекта Јужни ток повукла 2010. године, али да се у њега сада враћа потврдио је, како се напомиње, прошлонедељни сусрет у Бечу председника Гаспрома Алексеја Милера с председником управе ОМВ-а Герхардом Роисом, као и то што је Милера, упркос кризи око Украјине, примио и аустријски министар привреде Рајнхолд Митерленер.
"Очито је да је Гаспром од аустријске владе добио гаранције да ће се она потрудити да заобиђе правне препреке повезане са европском енергетском легислативом, које Русима приликом изградње Јужног тока поставља Брисел", пише тај лист и додаје да

Русија и Гаспром нису били задовољни развојем ситуације око градње крака гасовода у Словенији. Зато су тражили гаранцију да ће се то убрзати, до чега није дошло.
"Уз то, Словенија је претходних месеци била под силним притиском европског повереника за енергију Гинтера Етингера. Он је државама чланицама које уцествују у пројекту гасовода Јужни ток отворено запријетио да их чека поступак пред судом ЕУ, као и да могу изгубити део европских средстава, ако привремено не замрзну тај пројект", пише љубљански "Дневник".