Одлука суда у Хагу о ЈУКОС-у: страни активи у Русији у опасности?
Одлука Арбитражног суда у Хагу о томе да Русија плати одштету у корист бивших акционера ЈУКОС-а од преко 50 милијарди долара има невиђени карактер и далекосежне политичке последице, сматра правник Иља Ремесло. Ако ова одлука буде остављена на снази, у опасности ће се наћи страни активи Русије – новац, имовина, хартије од вредности могу да буду предмет потраживања.
Тужба акционера је заснована на тврдњи да су руске власти специјално уложиле пореске претензије и организовале банкротство ЈУКОС-а како би га подвргле експропријацији. Према мишљењу тужитеља, самим тим Русија је нарушила обавезе усвојене у оквиру Уговора уз Енергетску повељу.
Претензије према Русији су биле засноване на такозваном Уговору уз Енергетску повељу. Овај документ предвиђа заштиту и подстицање страних инвестиција у енергетику, слободну трговину енергетским материјалима, механизме решавања спорова између дражва или инвестотира и државе.
Русија је потписала дати токумент, али није га ратификовала – значи, за Русију он нема правну снагу. Ипак, 31. октобра 2005. године одржан је претрес случаја у оквиру којег су стране потписале споразум, сагласивши се да спор буде разматран у датом суду.
Такође скреће на себе пажњу чињеница да су на суду Русију представљали страни консултанти западних правних фирми. Тачније тужбом против Русије у вредности од 112 милијарди долара бавили су се странци.
Ко је донео политичку одлуку о учешћу Русије у Хашкој арбитражи и ко је ангажовао стране консултатне – главно је питање којим треба да се позабаве руске власти. Све остало је већ последица.
У складу са правилником арбитраже, одлука је коначна. Ипак руска страна има шансу да уложи жалбу на одлуку у националном суду Холандије. Арбитражни закон ове земље предвиђа могућност укидања одлуке суда по мотиву кршења базичних, општепризнатих норми права и морала, као и кршења норми арбитражне расправе.
У случају да одлука буде остављена на снази, у опасности ће се наћи страни активи русије (новац, имовина, хартије од вредности) – оне могу да буду предмет потраживања. Задуженост по одлуци суда треба да буде подмирена до јануара 2015. године.
Русија треба да начини стратешки избор. Или национални интереси, и тада за Русију треба да постоје само национално право и национални судови. Или, поверавајући важна питања страним судовима, Русија им даје у руке свој суверенитет.
Одлука Хашке арбитраже потврдила је исправност датог става. Запад је сачувао дати суд за Русију „у резерви“ и изрицање такве одлуке у време конфронтације због догађаја у Украјини није случајно.
Што се тиче мера заштите руске имовине у иностранству од заплене, у таквој ситуацији могу да помогну само узвратне „асмиметричне“ мере – претња конфискације својине страних компанија оних држава које ће извршавати одлку Хашке арбитраже.
- Извор
- Глас Русије, фото: RIA Novosti/Vladimir Vyatkin/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...
Вашингтонска асоцијација бициклиста (WABA) по први пут је организовала дипломатску бициклистичку вожњу поводом Светског дана бицикла, окупивши представнике више од 40 дипломатских мисија у Вашингтону. Организатори су нај...
И ове године је одржан традиционални пролећни 'СрбФест', који организује Србска православна црква Светог Луке у Потомаку, САД. Штанд Амбасаде Републике Србије био је прилика да се заједно са...
Амбасадор Србије у Вашингтону, његова екселенција Драган Шутановац разговарао је у Белој кући са др Ендијем Бејкером, замеником саветника за националну безбедност председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа. Током...
U Ambasadi Republike Srbije je održana promocija knjige 'Srpski kuvar' autorke Ivane Lalicki. Autorka je kroz priče iz svog detinjstva i tradicionalne recepte predstavila deo srpske kuhinje i kulture, a...
Ambasador Republike Srbije u SAD Dragan Šutanovac sastao se sa članovima Predstavničkog doma Anom Paulinom Lunom sa Floride i Robertom Aderholtom iz Alabame, sa kojima je razgovarao o odnosima...
Остале новости из рубрике »
















