У долини Нила нађена сведочанства древног међурасног рата

Француски научници, који раде у сарадњи са Британским музејем, истражили су десетине древних људских костура, нађених на западној обали Нила, и дошли до закључка да је већина људи погинула од стрела са врхом од кремена, пише The Independent.

Палеонтолошко гробље Џебел Сахаба је старо 13 хиљада година. Њега је открио 1964. године познати амерички археолог Фред Вендорф. Међутим, тек сада су се успели истражити остаци, уз помоћ технологија 21. века. Током последње две године антрополози из Бордоа су нашли десетине непримећених раније трагова утицаја на кости погинулих (пре свега, лобање) врхова од стрела израђених од кремена.

То омогућује претпоставку да је већина жртава – мушкараца, жена и деце – убијена од стране непријатељских стрелаца, а затим сахрањена од стране сународника на гробљу Џебел Сахаба. Штавише, нова истраживања сведоче да се до таквих убистава долазило у току више месеци, па чак и година – у току дужег прастарог рата, пише лист.

Научници су открили да су сви погинули спадали у исту етничку групу, која је живела јужно од Сахаре. Они су били преци савремених црнопутих Африканаца. Много је теже било одредити њихове убице, али постојећи материјали омогућују претпоставку да су то били људи сасвим друге расне и етничке групе – представници левантијских народа, који су живели у Северној Африци, а који су насељавали основни део Средоземноморског слива и били Европљани.

Те две групе, мада су обе биле део наше врсте homo sapiens, по спољашњем изгледу су се битно разликовале једна од друге. Оне су имале велике језичке и културне разлике. Они, који су живели јужно од Сахаре, имали су дугачке екстремитете, кратка тела, заобљена чела и широке носеве, док су Левантијци имали краће екстремитете и пљосната лица. Представници обе групе су били жилави и јаке телесне грађе, - износи то издање.

Костури Европљана су били нађени и 300 километара јужно од Џебел Сахабе. То сведочи да су они погинули у сукобима са племенима, која су чувала своју територију. Штавише, период, када су они умрли, познат је по јаком климатском опадању, када су се осушили многи извори воде. Једини приступачни резервоар воде је била река Нил.

Научници претпостављају да су људи из различитих етничких група тада мигрирали на обале велике реке, где је настала велика конкуренција за природне ресурсе. Тако је могло да дође до највећег од познатих у древној историји расно-етничког конфликта. Ти су материјали од великог значаја – не само зато, што сведоче о првом крупном рату у историји човечанства, већ и зато, што је Џебел Сахаба у долини Нила све до сада најмасовније гробље, цитира The Independent Даниела Антуана, куратора оделења Древног Египта и Судана у Британском музеју.