Дванаест духовних веза: из Андрићграда, преко моста на Дрини, даље свуда

У Андрићграду одржан је први фестивал документарних филмова 12 духовних веза, у организацији руског омладинског пројекта Мрежа, уз подршку балканског режисера и његовог тима.

Породица, великодушност, историја, милосрђе... 12 краткометражних филмова посвећених овим и другом, како сматрају организатори, кључним тачкама у систему руских координата. Треба се повући са сцене на којој су награђивали победнике и већ се пружа поглед на мост на Дрини, што је можда симболично. Он је изграђен од новца Великог Везира Османске царевине, некада Србина преобраћеног у Ислам. Опеван је у истоименој „нобеловској“ књизи великог југословенског писца Иве Андрића, у чијој крштеници, ипак, јасно је прописано србско порекло. И у мултикултуралну атмосферу фестивала хармонично се уклопио и учесник у маици са ликом Николаја Другог и интелектуалац позван у својству госта, политички консултант Анатолиј Васерман – присталица Марксове филозифије, који ипак убедљиво размишља о значају Ускрса за православног човека.

Таквим је испао фестивал 12 духовних веза – са словенском темом, али одсуством радова Украјинаца и Белоруса (они су били присутни, али једноставно нису прошли конкурс). Са филмовима о подвигу Путина, руском језику Пушкина, великој победи над фашизомом – које се на екрану не само са сузама у очима сећају ветерани, већ говори и млади Немац.

Према речима руског организатора фестивала Ане Коњко, 12 духовних веза је само прва етапа:

- Циљ пројекта Мрежа је да се на светску медијску сцену изведе 10 људи који ће представљати нову Русију, наше вредности и стварати наша правила. Сада смо одабрали 12 достојних радова чији аутори су добили могућност да даље снимају, уче режисерску вештину у школи филма Емира Кустурице.

Гост фестивала, србски режисер документариста Борис Малагурски, чији је филм Тежина ланаца недавно приказивао канал Раша тудеј, заинтересовао се за концепт Победник.

- Некако, рекао бих, словенски народи су на лошем гласу, као губитници. Мислим да је време за неке словенске победе. Само словенски народи немају права на своје легитимне интересе.  Све што се дешавало у вези са Кримом је први корак и то помаже и самопоуздању народа као што су руски и србски. Уз много самопоуздања граница нема и можемо да постигнемо све што сматрамо да је у нашим интересима.

Са своје стране, руски интелектуалац Анатолиј Васерман је из 12 духовних веза издвојио великодушност:

- Имао сам прилике да чујем да је наводно вама Русима лако да будете великодушни. Тако сте богати, имате тако велику земљу, имате шта да поклањате. У ствари, све је супротно – Руси су зато и стекли велику земљу, зато што су били великодушни.

У основу филма Избор режисера Јевгенија Кулика, победника у номинацији Путин, легла је малопозната прича у Русији. После пада Берлинског зида гомила радикала се окупила око зграде резидентуре КГБ. Пред гомилу спремну за погром изашао је официр Путин, њему је пошло за руком да мирним путем убеди гомилу да се разиђе, мада нико није могао да предвиди развој догађаја, а у суседној згради налазила се његова супруга са децом.

До 2008. године био сам аполитичан, каже Јевгениј Кулик, затим сам решио да изађем на изборе и гласам. Али било ми је потребно да одговорим на питање – за кога. Почео сам да тражим на интернету приче о водећим политичарима. И ова је на мене оставила огроман утисак. Тада је за мене престало да постоји питање да ли да верујем Путину или не. При томе сматрам да једноставно причам причу, никоме ништа не намећући.

Србски документариста Никола Полић је добио награду у категорији Народ, за "Зид",  филм о животу Срба и Албанаца у једном од косовских села. Филм је ван политике, он пре говори о ускраћеном детињству:

- Оно што мене брине је то што стасавају младе генерације за које мислим да им је детињство било ускраћено. Када вам девојчица каже да би желела да буде новинар, а ви је питате кога она би интервјуисала, њен одговор је био Хашима Тачија. То говори управо о томе какве се њима информације сервирају и уопште у каквој средини они живе- да не могу да размишљају о тим неким дечјим играма, него да су осуђени да слушају о тим политичким дешавањима.

Андрићград је био добар домаћин фестивала 12 духовних веза. У топлој балканској ноћи, уз вику разигране деце и одрасле залепљене за велики екран, и, наравно, уз националну музику.