Пре 710 година рођен је Франческо Петрарка

Потекао је из породице нотариуса   био је  обавезан да наставља очево занимање, али га је тај посао   мало интересовао.   Осим тога, после очеве смрти Петрарка је наследио по тестаменту само један Цицеронов рукопис.   Недостатак средстава за живт приморао га је да постане свештеник. 

Преселивши се у Авињон и примивши духовни чин, Петрарка је први пут срео своју вољену Лауру     којој ће касније посвети  своје чувене сонете. 

Лаура  га је надахнула да се дефинитивно посвети  платонској  љубави.  Без обзира на то што су срели само неколико пута и нису се ни упозанали у правом смислу речи, Патрарка је осећање велике љубави према њој  гајио  целог свог  живота. 

Лаури је  посветио зборник својих италијанских песама „Canzioniere“. 

Књига се дели на два дела: “Живот  мадоне Лауре„ и „Смрт мадоне Лауре„ написана за живота и после смрте вољене драге. 

Лик Лауре у Петраркиној лирици се разликује од  друге сличне врсте (љубаввне) лирике,  на пример Данетових сонета Беатричи, по томе што се лирска хероина не трансформише у   бестелесни симбол лепоте и савршенства. 

Будући  да представља идеал у очима песника, Лаура остаје у потпуности реалана  и опипљива. 

Песнички зборник  „Canzoniere“  доживео  је до краја 17.   века чак  преко 200 издања.

Поред песма написаних на италијанском језику Петраркином перу припада  и известан број дела на латинском. 

Реч  је о две његове аутобиографије од којих је једна написана у виду дијалога с Аугустином Блаженим.  У њој је Петрарка  супроставио свој хуманистички поглед на свет  средњевековној схоластици концентришући се  на величини човека и његовом посебном месту  у свету сазадном од Бога. 

Франческо Петрарка је умро  19. јула 1374.г.  у селу Арква недалкео од Падове (Италија). 

 

Бранко Ракочевић