Кинезима који воле игре на срећу вратили клађење на тркама

Кина укида забрану на клађење на коњским тркама која је деловала више од пола века. Од те одлуке на добитку ће бити пре свега државни буџет, заједно са индустријом коњских трка. Нову одлуку радосно су дочекали и обични кинески грађани који су добили додатну могућност да опробају срећу.

Традицију коњских трка Кинезима су усадили Британци средином 19. века. Тридесетих година двадесетог века Шангај је могао да се похвали једним од највећих хиподрома на свету. Због својствене љубави према играма на срећу, у земљи је цветала и кладионица. Ипак доласком на власт КПК све игре за новац, укључујући и клађење на тркама, биле су проглашене аморалним капиталистичким понашањем и забрањене. Ипак, саме коњске трке су остале, при томе сваке године коњички спорт у Кини постаје све популарнији.

Како сматра Стив Вајт из клуба Nine Dragons Hill Polo Club , Кинези се дубоко занимају за коње, чак дубље него амерички каубоји. Између осталог, у многоме занимање за коње и трке још је и ствар моде. Последњих година коњички спорт је постао модерна забава кинеских нових богаташа који су се уморили од голфа.

Према подацима Кинеске асоцијације коњичке индустрије China Horse Industry Association , још пре три деценије земља није ништа знала о коњичком спорту. Сада на грану везану за узгој коња и коњички спорт ради око пола милиона људи, а по читавој Кини има преко 300 коњичких клубова, 25 хиподрома и више од десет џокеј-клубова. Они доприносе развоју коњичког спорта и утврђују правила одржавања тачмичења. Један од последњих таквих клубова је отворен у септембру под порковитељством неколико државних организација – China Jockey Club . Према подацима британског Телеграфа, светски амбасадор ове организације постао је стрији унук британске краљице Питер Филипс.

Некада су локалне кинеске власти предузимале покушаје да врате праксу клађења на коњичким тркама. Али читав систем није био до краја законодавно регулисан. Тако да до данас клађење је било полулегално. 2005. Године власти Пекинга су припредиле кампање пресецања игара на срећу на хиподрому. Поновна забрана клађења довела је тада до жалосних последица. Један од коњичких клубова престонице је успавао скоро 600 коња, позивајући се на то да без средстава навијача који воле да се кладе животиње не могу да се прехране.

На крају свих последњих година Кинези који обожавају игре на срећу, путовали су на трке у Хонгконг и Макао, где је клађење дозвољено. Према подацима листа Телеграф, 2010. године из Кине је отишло преко трилион јуана, које су Кинези потрошили на игре на срећу. На кијевске играче су оријентисана и казина у пограничним регионима Вијетнама, Лаоса, Мјанмара. Чак у казину Асторија Клаб – коцкарског летовалишта на периферији казахстанског града Алма-Ате, постоје материјали о правилима игре и понашања на кинеском језику.

Занимљиво је да овог месеца, према подацима кинеског интернет-ресурса, намеру да озакони клађење на коњским тркама изјавио је министар културе суседне Монголије, који није крио да је иницијатива усмерена углавном на богате Кинезе.

Према прогнозама PricewaterhousCoopers , обим званичне коцкарске индустрије у читавом региону Тихог океана већ 2015. године ће достићи 80 милијарди долара. Већи део зараде праве Кинези са континента, али због забране да играју за новац (у Кини су дозвољена само два вида националне лутрије) приходи иду мимо кинеске благајне.

Пре три године експерти индустрије игара на срећу су израчунали да легализација клађења за хиподромима може да донесе благајни до 6 милијарди долара од пореза. Поред тога, то отвара нова радна места, уз то означиће крај незаконитим играма за новац. И позиви да власт укине забрану коју је увео Мао коначно су услишени. Како би сачувале образ, власти су решиле да прво врше клађење у виду лутрије. А награде срећници неће добијати у новцу, већ у вредним поклонима.

Наталија Портјакова,