РТ: Није Сахара или исландски гејзири - ова невероватна места заправо су у Русији

Saamys-Kumaga © Andrey Galanin, @dmitryvurgaft / Instagram

Не, то није пустиња Сахара. То је део земље у региону познатом као Република Саха на далеком истоку Русије. Можда је тешко замислити у односу на фотографију, али овде температуре падају и до -60 C у зимском периоду.

Стручњаци су расправљали о томе како је тачно подручје пустиње Самис Кумага формирано на територији која је позната по језерима и рекама. Неки кажу да је настало крајем леденог доба, пре 27.000 година, када је клима била оштрија, реке плиће, а зиме тако хладне да није било чак ни снега. У теорији се наводи да је ветар носио пешчане седименте и разносио их у различитим правцима, стварајући магичне области дина.

Није "Игра тронова"

© charismaticplanet.com

Ове античке камене формације изгледају као да су их створиле компјутерски софтвер за снимање за епизоде "Игра тронова", али су стварни. Национални парк Ленские столби је још један драгуљ у регији Сахе. Стене су у облику високих стубова, где се могу наћи фосилни остаци мамута и бизона, заједно са античким хијероглифима.

Нажалост, Ленские столби није нешто што можете посетити током једнодневног путовања изван Москве између утакмица Светског купа. Морате одвојити око четири дана путовања авионом и бродом како бисте стигли тамо.

Није Мртво море

© wikimapia / wikimapia

Близу границе са Казахстаном, вожњом у трајању од шест сати од Волгограда, наћи ћете се на овом сланом језеру под називом Елтон, где се сол користи у производњи магнезијум-хлорида. Језеро је као руска верзија Мртвог мора.

Језеро је добило име по златно-розој боји соли. На турском језику, "Алтин-нур" значи "дно злата", а на руском се изговара "Елтон". Место се некада сматрало светим, а постоје и омни који верују да вода језера може излечити болести, те да крије тајну вечне младости.

Није Исланд

© airpano.com / airpano.com

Изгледа као Исланд, али Долина гејзира је једна од најпознатијих локација на подручју Камчатке. Природно чудо откривено је пре око 100 година када су геолог Татјана Устинова и њен помоћник ишли уз реку на те наишли на млазове топле воде која је шикљала из земље. Касније су утврдили да је цели кањон од осам километара поље гејзира.

Током 2007. године масивна клизишта угрозила су постојање локације када су камен, вода и остали падали кроз кањон великом брзином, покривајући гејзире и трајно мењали терен. Али природа је поново преузела своје, а долина је почела да се обнавља.