Како је руски генерал спасао живот Наполеону

Да није било грофа Павла Шувалова не би било ни чувених Наполеонових сто дана, нити би се икада одиграла Битка код Ватерлоа.

У пролеће 1814. године Француска империја је престала да постоји. Савезничке трупе су заузеле Париз, Наполеон се одрекао престола а на власт су у Француској поново дошли Бурбони. У знак поштовања према човеку који је некада имао власт над целом Европом савезници су Бонапарти оставили титулу императора, али је могао да управља само маленим острвом Елба у Средоземном мору, пише Russia beyond.

Наполеон потписује абдикацију.

Франсоа Буше/Национални музеј природне историје у Паризу

Наполеон је кренуо у прогонство крајем априла, опростивши се у дворцу Фонтенбло са војницима своје Старе гарде. Морао је да прође кроз целу Француску до луке Фрежис где га је већ чекао брод који ће га одвести на Елбу.

Наполеон после абдикације у дворцу Фонтебло.

Пол Деларош

Свргнути император је путовао скромно, у обичним кочијама, у пратњи мањег конвоја и неколико емисара које су му савезници доделили. У име цара Александра Првог Бонапарту је пратио генерал-лајтнант Павел Шувалов. Управо њему ће Наполеон дуговати живот.

Против Наполеона

Када је „Велика армија“ продрла у Руску империју гроф Павел Шувалов је командовао Четвртим пешадијским корпусом, али се врло брзо тешко разболео и био принуђен да преда команду другоме.

Портрет грофа П. А. Шувалова

Џорџ Даве/Државни руски музеј

Шувалов се вратио на фронт 1813. године, када су се руске трупе већ кретале Европом, полако постискујући Французе према Паризу. Гроф је пратио императора Александра I у свим биткама, а за учешће у „Бици народа“ код Лајпцига добио је орден светог Александра Невског.

У последњи час

У прво време је народ дочекивао Наполеона и његову пратњу ликовањем и узвицима „Живео император!“ Међутим, како су се кретали на југ одушевљење је било све мање, народ је углавном ћутао, да би на крају испољио и нескривену мржњу.

У Прованси је гомила обасула Бонапарту псовкама и проклетствима, а он је био спокојан, претварајући се да све то нема никакве везе са њим.

Права опасност га је чекала у градићу Оргону, јужно од Авињона. Успут је гомила поставила вешала са Наполеоновом фигуром од сламе. Људи су појурили према затвореним кочијама у покушају да свргнутог императора извуку напоље и убију. У распиривању народног гнева могли су учествовати и ројалисти, који су били заинтересовани да „корзикански монструм“ не стигне на одредиште.

Наполеон напушта Елбу.

Жозеф Бом

Гомила је савладала малобројни конвој и већ је била близу циља када је пристигао гроф Шувалов. Он је једини издржао притисак, а затим је и сам песницама и виком потиснуо гомилу. Тако је добио на времену и дао знак Наполеоновом кочијашу да потера коње и што брже напусти Оргон.

Када им је измакао Бонапарта, бунџије су биле спремне да растргну Шувалова, али чим сазнадоше да је пред њима руски генерал, обрадоваше се и поздравише га поклицима: „Живели наши ослободиоци!“

Убрзо је Шувалов стигао Наполеонову колону и предложио му да замене шињеле и да он, Шувалов, седне на Наполеоново место. Он је уједно објаснио да ће тако атентатор, ако се појави, убити њега, руског генерала, уместо Бонапарте. Када је Наполеон у чуду питао зашто би Шувалов то учинио, овај му је одговорио: „Мој император Александар ми је наложио да вас живог и здравог доставим на место прогонства. Извршење наредбе мога императора је за мене питање части“.

Захвалност

Неколико дана касније Наполеон се жив и здрав укрцао на британску фрегату „Неукротиви“ којом је отпловио на медитеранско острво. Пред полазак је руском грофу поклонио своју сабљу у знак захвалности.

Наполеонова сабља

(CC BY-SA 3.0)

Француски император је ту сабљу добио „за Египатски поход“ још као први конзул Републике и скоро петнаест година се није одвајао од ње. Чињеница да ју је поклонио руском грофу била је знак Наполеонове искрене захвалности.

Непуних годину дана касније Бонапарта ће се вратити у Француску да тријумфално преузме власт и још три месеца ће дрмати Европом, а у свему томе је значајну улогу одиграо и руски генерал.

Борис Јегоров, Russia beyond