Крим ће бити руска Тоскана
Крим треба да постане музеј под отвореним небом, али за почетак над њим треба раширити „правни кришобран“. Таква је одлука Комисије Друштвене коморе РФ за културу после истраживања неколико историјско-културних територија полуострва.
Повратком полуострва Крим у састав Русије вратило се преко 10 000 објеката историјско-културног наслеђа. Они обухватају огроман период – од археолошких градова до архитектонских споменика 20. века. Уз компетентно руковање таквим наслеђем Крим треба да се развија попут чувених историјских региона света – пример може да буде италијанска област Тоскана. Тако сматра председник Комисије Друштвене коморе за културу и учесник управо завршене велике кримске експедиције Павел Пожигајло. Ипак пре тога, како примећује Пожигајло, треба усвојити одговарајући законодавни акт, по којем ће културно благо Крима бити узето под државну заштиту Русије:
- Сви споменици Крима су изгубили јурисдикцију Украјине, али још се не чувају по закону Русије. Са формалне тачке гледишта данас свако разарање споменика никако се не кажњава. Наш задатак је био да концнтришемо пажњу кримских власти на то да је потребно хитно се позабавити разрадом историјског и културног плана полуострва, паралелно се кретати са радом на разради схеме територијалног планирања – одлука владе је већ изашла.
Предстоји врло сложен посао на очувању и развоју културног наслеђа Крима. Пре свега зато што у последње две деценије, када је Крим био део независне Украјине, на полуострву се водила бурна изградња територија које потпадају под појам „заштићена зона споменика“. Раскошне виле високих чиновника и врло богатих људи виде се на све стране. И у Бахчасаријском националном парку, и у подножју древне Ђеновске тврђаве недалеко од Севастопоља, и код легендарног Ливадијског дворца у близини Јалте. Како говоре чланови Комисије за културу, Ливадијски парк је тако изграђен да предивна маршрута под називом Стаза Николаја Другог води између високих ограда иза којих се крију котеџи, а један чак доминира по висини над историјским дворцем – бившом јужном резиденцијом руских царева. Сада украјинских власника ових нових грађевина на Криму нема. Али нико не гарантује да ови објекти не фигурирају на тржишту некретнина, подсећа Павел Пожигајло:
- Данас би било исправно прогласити мораторијум на Криму на послове везане за продају некретнина, које се тичу споменика или земљишних територија музеја, да се прогласи да сви послови склопљени ван територије Крима не Криму не важе. Украјина не признаје Крим, исто тако Крим може да не призна јурисдикцију Украјине на продају ових зграда. У крајњој линији то ће охалдити жар потенцијалних купаца.
Постоји још једна сложеност у очувању културног наслеђа Крима. У већини случајева споменици архитектуре захтевају најозбиљнију рестаурацију. Најтежи случај је Ластино гњездо, историјски дворац на високој стени изнад Црног мора. Већ више година се види, како кажу научници, проблем са стабилношћу стене – њу треба ојачати, то је скуп подухват. Али и „на ситнице“ ће морати да се потроши још много новца, судећи по речима члана Друштвене коморе Константина Михајлова:
- Видели смо, на пример, чувену вилу Ксенија у Симеизу, која је прослављена чак у лепој књижевности. Она се руши наочиглед, стоји без вланика, мада и припада званично неком закупцу. Тамо већ 20 година није ступила нога не само рестауратора, већ ни чистача. Овај споменик балансира на ивици пропасти.
Комисија Друштвене коморе РФ за културу намерава да настави да координира развој кримског ситема заштићеног наслеђа. Како би се, како закључује Константин Михајлов, из овог невероватног културног богатства нешта не би изгубило, напротив: свима да постане јасно да доласком Русије ствар очувања културног наслеђа Крима кренула је узлазном путањом.
Олга Бугрова,
- Извор
- Глас Русије, фото: RIA Novosti/Konstantin Chalabov/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- споменик
- археологија
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Естрадни уметник Никола Роквић који ће одржати велики хуманитарни концерт под слоганом „За три наше“ у порти храма Света Тројица у Врању, показао је још једном да хуманост нема...
Једна од четири чланице групе "Фрајле" гостовала је у нет радијској емисији "Све по списку са Шкундрићем", аутора и водитеља Ненада Шкундрића. - Чак једанаест година се бавимо музиком,...
Emisija '1Desetka' je ponovo na malim (i onim većim) ekranima! Voditeljka i urednica emisije Daniela Boracheva kaže da je jedva čekala da se vrati snimanju emisije i svojim gostima. ...
Већина домаћих неwс портала ставља фокус на теме из политике и спорта, уз покоју вест из света и технологије. Чини се да осим штампаних издања, и понеког онлајн кутка,...
Koliko je stajling bitan za jednu voditeljku? Jako je bitno kakav utisak ostavljaš na ljude koji te gledaju na televiziji. Za mene je jako važno da budem obučena moderno i...
Једна од највећих Балканских музичких звезда Лепа Брена, у петак увече је одржала спектакуларни концерт у Врању....
Остале новости из рубрике »















