Аналгетици - за или против главобоље

 Прекомерна употреба аналгетика изазива једну од најчешћих типова главобоља
Готово половина пацијената који се обраћају лекарима у центрима за главобоље, пати од такозване аналгетске главобоље, односно главобоље изазване лековима.
 

То је трећа најчешћа врста главобоље, после тензионе главобоље и мигрене, и процењује се да око два одсто становништва широм света пати од ових тегоба.
 

Иако је једна од најприсутнијих, главобоља због прекомерне употребе лекова једна је од оних које се најтеже дијагностикују. Тек последњих двадесетак година стручњаци су успели да укажу да су хроничне, свакодневне главобоље последица честог коришћења лекова против болова.
 

Специфичност овог феномена најбоље се огледа у парадоксу да главобољу изазивају управо они лекови чија је основна намена да је прекину, олакшају или излече.
 

Међународна класификација главобоља дефинише је као хроничну главобољу, присутну 15 или више дана у месецу која се развила или значајно погоршала у периоду прекомерне употребе лекова намењених лечењу главобоља.
 

Доктор Александра Радојичић, специјалиста неурологије, из Центра за главобоље у Клиничком центру Србије објашњава да је прекомерна употреба одређена тиме колико дана у месецу се узимају поједини лекови, а не која количина тих лекова се узме:
 

- На пример, узимање обичних аналгетика 15 или више дана у месецу може да изазове ову главобољу, док комбиновани аналегтици, специфични антимигренски лекови, триптани, ерготамини као и други лекови који се користе у терапији бола могу, такође, бити узрочници ако се користе чешће од 10 дана месечно.
 

Иако су механизми настанка још недовољно познати, главобоља због прекомерне примене лекова се по правилу јавља само код особа које већ пате од дугогодишње мигрене или тензионе главобоље.
 

- Може да настане чак и када се лекови не користе за лечење мигрене већ из неког другог разлога, као што је на пример бол у леђима. Карактерише се прогресивним повећањем учесталости, а често и променом карактеристика ранијих главобоља - објашњава др Радојичић.
 

- Пошто јачина, локализација, квалитет и трајање бола у великој мери варирају од особе до особе, сматра се да је много значајније препознавање процеса трансформације мигрене или тензионе главобоље у главобољу прекомерне употребе лекова од њених самих особина.
 

Препознавање и уважавање овог проблема и даље је неадекватно, недовољно, а некада чак и потцењено, како од стране самих пацијената, лекара примарне здравствене заштите тако и од стране специјалиста. Пре него што се открије права дијагноза, пацијенте у просеку лечи више од пет лекара користећи осам различитих терапијских статегија!
 

Лечење хроничне главобоље неефикасно је у условима прекомерне употребе лекова, па је потпуно прекидање узимања ових лекова, први корак у излечењу.
 

- Циљ лечења је прекидање циклуса хроничних главобоља и поправљање квалитета живота ових болесника. Фармаколошке мере подразумевају вишемесечну редовну примену превентивне терапије да би се смањила учесталост и јачина главобоља као и потреба за узимањем аналгетика. Од нефармаколошких мера превенције користе се физикална терапија, акупунктура, релаксационе технике, технике савлађивања стреса и мишићне релаксације „биофидбек“ - наводи др Радојичић.
 

СВАКОДНЕВНО ШЕСТ ГОДИНА
 

Великом метаанализом студија са више од 2.612 испитаника утврђено је да је у моменту постављања дијагнозе просечно време трајања мигренске или тензионе главобоље било преко 20 година, период прекомерне употребе медикамената 10 година, а просечно трајање хроничне свакодневне главобоље скоро шест година.