Путин у Нормандији: до сусрета је дошло, непознаница остаје

Свечаности, посвећене 70. годишњици искрцавања савезничке војске, су одржане у Нормандији. Операција Оверлорд је постала највећа битка Другог светског рата у том делу Европе, обележивши отварање Западног фронта. За годишњицу тих догађаја традиционално се позивају лидери 17 држава, међу којима Русије и САД.

Без обзира на значај догађаја, светске медије данас више занимају не саме свечаности. Њихова пажња је посвећена сусретима западних лидера с Владимиром Путиним.

Последњи догађаји у центру Европе су се одразили на састав учесника свечаних акција у Нормандији. Организатори су сматрали за потребно да позову изабраног председника Украјине. Иначе, од самог почетка је било јасно: украјинска криза ће постати главна тема свих неформалних сусрета „ на маргинама“ свечаности.

Ажиотажа око доласка у Француску Владимира Путина је разумљива: то је први сусрет руског председника с западним партнерима после прикључења Крима Русији. Како истичу аналитичари, за следећу такву прилику треба чекати веома дуго. Званичне посете у данашњој ситуацији нико не жели да организује, друге прилике са сусретима у кулоарима, нису тако честе. Зато су лидери одлучили да искористе ову шансу. Путин се скоро одмах по доласку у Париз у четвртак срео са британским премијером Девидом Кемероном. Нешто касније, већ у Јелисејском дворцу, руски лидер је разговарао с француским колегом Франсоа Оландом. Сами лилери нису коментарисали резултате сусрета. Изјава портпарола председника Русије у вези са оба сусрета била је веома кратка. Како је саопштио Дмитриј Песков, лидери су размотрили перспективе билатералних односа и могућнрсти регулисања кризе у Украјини. Новинари су се надали да ће више информација добити од разговора старих пријатеља – Владимира Путина и канцелара Немачке Ангеле Меркел. Сусрет је био одржан у летовалишту Довилу. И овај је сусрет одржан иза затворених врата. Прес-службе су саопштиле да су лидери тражили „решења и компромисе“ у украјинском проблему.

Нема ништа чудно у таквој затворености преговора. Према мишљењу аналитичара, циљ ових разговора није тражење неког продора, већ покушај да се фиксира статус-кво. За даљу ескалацију конфликта данас нико није заинтересован. Русија не жели да пружа нове поводе за дискусије о допунским санкцијама. Европа очито из петних жила покушава да замрзне тај процес, узимајући у обзир да санкције шкоде њеним интересима.

Мада, како истичу неки експерти, Ангела Меркел може да буде посредник у преговорима Русије и САД. Званични сусрети између Путина и Обаме нису планирани. Међутим, лидери РФ и САД ће бити присутни свечаном ручку, зато експерти не искључују и такозвани „сусрет у ходнику“. Тим пре, што први пут после почетка украјинске кризе Обама је признао право Русије на своје интересе у вези са догађајима на истоку Украјине.

Још један чинилац интриге је могућност сусрета руског лидера са недавно изабраним председником Украјине Петром Порошенком. Посматрачи су истакли: чак и уколико размене пар реченица, од стране Путина ће то бити знак да је Москва спремна за диалог с Кијевом. То се и десило – уочи званичног ручка у име председника Француске. Мада је руски председник раније, у интервјуу ТВ каналу TFI и радиостаници Europe I изјавио: Русија ће радити с новим властима Украјине, јер се са поштовањем односи према избору украјинског народа. Путин је подвукао да у време посете Нормандији не намерава ни од кога да бежи, те ће са свима контактирати. У Москви се надају да ће заједничка сећања на догађаје од пре 70 година постати још један повод да се онемогуће нови конфликти на европском континенту и нађу путеви за успостављање мира у Украјини.

Игор Силецки,