Нови веб-сајт ће помоћи у потрази за црвеноармејцима који су погинули на територији Југославије

25.03.2018. год.

Србски истраживачи ће детаљно радити на пројекту Меморијали Црвене армије на простору Југославије, а најављен је и почетак рада веб-сајта посвећеног погинулим војницима Црвене армије, изјавио је за РИА Новости издавач и историчар Златомир Лазић.

У Београду се 22-23 марта одржала међународна конференција „Историјско наслеђе“ посвећена заштити гробаља руских и совјетских војника Првог и Другог светског рата. На конференцији су учествовали представници волонтера и друштвених организација из Аустрије, Француске, Пољске, Румуније, Бугарске, Летоније, Литваније, Естоније, Молдавије и Украјине.

У Србији се о совјетским меморијалним комплексима брину органи локалне самоуправе и организације ветерана, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и амбасада РФ и амбасаде других држава бившег СССР.

„Заједно са директором историјског архива у Јагодини Дејаном Танићем и уз благослов србског и руског партијарха истражујемо све војне гробнице на територији Југославије. Наш је циљ детаљна монографија, а у томе ће помоћи веб-сајт на три језика који ће почети са радом до краја године. Уз његову помоћ се надамо да ћемо повезати потомке и места где почивају погинули борци“, рекао је Лазић за РИА Новости. Досадашњи рад је већ помогао неким породицама да нађу гробове својих рођака који су били „нестали без трага“.

У централној Србији сада има пет великих меморијала и сви су отворени 60-их година, . У „Костурници“ у Зајечару је сахрањено 1266 совјетских војника, у Јагодини 1171, у Пожаревцу више од 400, исто толико у Горњем Милановцу и у Београду око 800 црвеноармејаца.

Меморијална гробља се одржавају и у Суботици, Сомбору, Зрењанину и Вршцу у Војводини. Велики меморијални коплекси су очувани и у Хрватској и Словенији: у Батини, Илоку и Мурској Соботи. На територији бивше Југославије је сахрањено преко 7 хиљада војника Црвене армије.

Russia beyond

Извор
Припадници Црвене армије у тек ослобођеном Београду, 20. октобра 1944. на Теразијама испред Палате Албанија. Wikipedia / Russia beyond/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Да ли сте знали: Доњецк и Луганск, су србска исељеничка насеља

Ако сте помислили да ето коначно једног рата с којим ми, Срби, немамо везе...па, лоше сте помислили...

Селимовић: Ми, муслимани, смо СРБИ и говоримо србски језик!

Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. у Тешњу у БиХ. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним на...

Застрашујућа сведочења србског патолога: Ово је једина истина о броју убијених у Јасеновцу

Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у...

Тузлански витез Остоја Паљић

Вијест из Тузле, Босна и Херцеговина, 22. август 2020. Прије неколико дана изашла је из штампе књига „Тузлански витез Остоја Паљић“ аутора Здравка Новака Паљића. Књига је штампана у издању Српског...

ИГЊАТ МАРТИНОВИЋ

Фрањевац, научник и филозоф Игњат Мартиновић био је пореклом Србин чија је породица за време Велике сеобе Срба (1690) под патријархом Арсенијем Чарнојевићем прешла из Србије и населила се...

Остале новости из рубрике »