Како Руси „пливају за крст часни“?
Шта раде Руси у ноћи између 18. и 19. јануара када се небо отвара и Бог се јавља?
Рећи да Руси пливају за крст часни и није најтачније, јер реке и језера у Русији су средином јануара покривене ледом. Ово су три ствари које Руси раде на Богојављење.
1. Носе кући богојављенску воду
Александар Рјумин/TASS
По хришћанском веровању 30. године наше ере Исус Христос је позвао Јована Претечу да га крсти у реци Јордан. Крштење је обављено порињањем у воду, а тада се, по Библији, отворило небо и зачуо се глас Бога Оца који је објавио да је Исус син његов, а на раме Исуса је слетео Свети Дух у обличју голуба. Овим крштењем почела је Исусова мисија.
Увече пре Богојављења, на Крстовдан православни Руси иду у цркву и пију свету воду, а затим је носе кући и чувају је до краја године. Након тога обично иду на вечерњу службу.
2. Зарањају у свету воду
Getty Images
Зарањање симболизује Исусово крштење. У ноћи између 18. и 19. јануара људи зарањају три пута заредом. Специјалне отворе у замрзнутим рекама и језерима обично припрема православна црква, а крај њих дежурају спасилачке и медицинске екипе, постављени су шатори и нуди се топли чај. Алкохол није део традиције и лекари не саветују да се на такав начин људи припремају да уроне у ледену воду.
3. Носе кући јутарњу свету воду
Виктор Толочко/Sputnik
Ујутро 19. јануара Руси поново иду у цркву да узму свежу свету воду. Иако свештеници кажу да се јутарња вода не разликује од вечерње, неки људи верују да вода има различиту намену, па вечерњу користе за умивање, прrs.rbth.com/zivot/84690-kako-rusi-plivaju-za-krst-casniскање дома, док јутарњу воду треба пити пре доручка и добра је за здравље.
Russia beyond
- Извор
- фото: © Алексеј Дружињин/Sputnik / Russia beyond/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- православље
- религија
- празник
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Ако сте помислили да ето коначно једног рата с којим ми, Срби, немамо везе...па, лоше сте помислили...
Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. у Тешњу у БиХ. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним на...
Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у...
Вијест из Тузле, Босна и Херцеговина, 22. август 2020. Прије неколико дана изашла је из штампе књига „Тузлански витез Остоја Паљић“ аутора Здравка Новака Паљића. Књига је штампана у издању Српског...
Фрањевац, научник и филозоф Игњат Мартиновић био је пореклом Србин чија је породица за време Велике сеобе Срба (1690) под патријархом Арсенијем Чарнојевићем прешла из Србије и населила се...
Остале новости из рубрике »















