Донор из Крагујевца спасао четири живота

13.01.2020. год.

Пацијенти који су у Клиничком центру Србије добили ново срце, јетру и бубреге, добро се осећају.

Захваљујући донору из Крагујевца, чији се живот угасио због цереброваскуларне болести, ових дана је продужен живот четворо тешко болесних пацијената. Њима су у Клиничком центру Србије урађене трансплантације срца, бубрега и јетре. Како су за „Политику” потврдили у овој установи, сви пацијенти се осећају добро и у стабилном су здравственом стању. Нову јетру добила је тридесетпетогодишња М. М. из Ниша, док је срце пресађено петнаестогодишњем В. В.

– Задовољни смо јер је трансплантација срца добро прошла, као и постоперативни ток. Пацијент је имао тежак облик кардиомиопатије и велике аритмије срца и лечен је на Институту за мајку и дете. Имао је чак уграђен и дефибрилатор. Срећни смо да се појавио донор и да је дечаку продужен живот. У децембру смо урадили још једну трансплантацију срца двадесетседмогодишњем пацијенту, који се добро осећа и планирамо да га за неколико недеља отпустимо из болнице – истакао је за наш лист професор др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију КЦС-а.

Професор др Предраг Саздановић, директор Клиничког центра Крагујевац, каже да су захвални породици донора која је дала сагласност да се органи њиховог рођака искористе за трансплантације, будући да се нашао у стању мождане смрти, када више нема повратка.

– Мождана смрт је настала због цереброваскуларне болести. Наш тим лекара у таквој ситуацији тражи пристанак породице, а затим позива докторе из Београда да дођу ради експлантације, односно узимања органа за трансплантацију, који се носе у установе где се обавља таква врста интервенција. План је да наши лекари у наредном периоду почну да асистирају београдским лекарима и да се обуче за процес узимања органа, у почетку бубрега – додао је др Саздановић.

Упркос свим напорима лекара, број трансплантација у Србији и даље није на задовољавајућем нивоу. Подсећања ради, пре две године усвојен је Закон о пресађивању органа, који предвиђа да је сваки пунолетни становник потенцијални донор органа, али ни то није било довољно. На милион становника у Србији имамо свега три донора, а на нови орган чека више од хиљаду пацијената. Многи и не дочекају тренутак када ће их болнице позвати и рећи да постоји потенцијални донор. А да би листе чекања на интервенције нестале, потребно је да наша земља има барем 10 донора на милион становника…

Лекари истичу да донирањем органа свако потенцијално може да спаси седам живота, а статистика каже да је шанса да некоме затреба орган 20 пута већа од могућности да буде донор органа. Трансплантација органа се обавља у пет центара: у Клиничком центру Србије (бубрег, јетра и срце), Клиничком центру Војводине (бубрег и јетра), Клиничком центру Ниш (бубрег), Војномедицинској академији (бубрег и јетра) и Универзитетској дечјој клиници (бубрег). Типизација ткива се обавља у две акредитоване референтне лабораторије, у Институту за трансфузију Србије и Заводу за трансфузију у Новом Саду.

Данијела Давидов-Кесар, Политика

Извор
Танјуг
фото: © РИА Новости / Алексей Сухоруков/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
медицина
болест

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Да ли сте знали: Доњецк и Луганск, су србска исељеничка насеља

Ако сте помислили да ето коначно једног рата с којим ми, Срби, немамо везе...па, лоше сте помислили...

Селимовић: Ми, муслимани, смо СРБИ и говоримо србски језик!

Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. у Тешњу у БиХ. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним на...

Застрашујућа сведочења србског патолога: Ово је једина истина о броју убијених у Јасеновцу

Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у...

Тузлански витез Остоја Паљић

Вијест из Тузле, Босна и Херцеговина, 22. август 2020. Прије неколико дана изашла је из штампе књига „Тузлански витез Остоја Паљић“ аутора Здравка Новака Паљића. Књига је штампана у издању Српског...

ИГЊАТ МАРТИНОВИЋ

Фрањевац, научник и филозоф Игњат Мартиновић био је пореклом Србин чија је породица за време Велике сеобе Срба (1690) под патријархом Арсенијем Чарнојевићем прешла из Србије и населила се...

Остале новости из рубрике »