Миоми: Класификација, симптоми, дијагноза и лечење

 Шта је миом?

Миоми су најчешће доброћудни тумори глатких мишића материце. Представљају обољење материце које се манифестује формирањем и растом бенигног тумора у миометријуму – мишићном слоју материце. Обично се јављају у групама, могу бити и појединачни и величина им варира од зрна пиринча до димензија веће лубенице, када испуњава целу трбушну дупљу и у екстремним случајевима може у тежини достићи и 30кг.  Најчешће се са проблемом миома материце суочавају жене животне доби од 35 до 50 година и старије. Међутим, овакви тумори материце налазе се и код млађих жена. До сада није познат узрок настанка миома, али се зна де је естрогенски завистан, те да у менопаузи углавном престаје да расте и почиње да се смањује.

Класификација миома

Према локацији у односу на мишићни слој миометријума – миоми (фиброиди) материце се класификују на следећи начин:

– Интрамускуларни – миом се налази унутар миометријума,

– Субсерозни (субперитонеални) – миом се налази испод слузнице спољашњег слоја материце,

– Субмукозни – миом се налази испод унутрашње слузнице материце (ендометријума),

– Интралигаментни – миом се налази између широких лигамената материце.

Разика измедју миома И фиброма

Све врсте миома материце формирају се из две врсте ткива: мишића и везивног ткива. Примарни састав тумора одређује његову припадност типу миома. Ако код њега доминирају мишићна влакна, то је миом. Ако превладавају везивна влакна, која су помешана с мишићним влакнима, онда су то фиброиди. А ако се тумор састоји искључиво од везивног ткива, тада се зове фибром.

Зашто миоми настају

Раст миома зависи од продукције хормона естрогена и прогестерона тако да миоми најчеше расту током репродуктивног периода жене. То истовремено значи да су нерађање (нулипаритет) и недојење фактори ризика за настанак миома - релативни ризик се смањује са сваком трудноћом и дојењем. Виши ризик имају старије жене које нису рађале и гојазне жене.

Симптоми

Симптоми миома материце зависе од њиховог  броја, локализације и величине као и евентуалног постојања дегенеративних промена.

Од симптома могу се јавити:

·   Неуредна крварења (поремецен менструални циклус)

·   Крварења ван менструалног циклуса

·   Често и/или отежано мокрење.

·   Упорни затвор. Притисак на ректум.

·   Притисак у доњим партијама трбуха и малој карлици

·   Бол у малој карлици, бол леђа, прерастегнутост трбуха

·   Вртоглавица.  Честа главобоља.

·   Спонтани побачаји и остали симптоми везани за трудноћу

·   Стерилитет

Компликације које миоми праве

Миоми деформишу материцу, притискају јајнике и јајоводе па могу допринети настанку неплодности. Малигна промена миома је врло ретка; јавља се у свега 0,1 - 0,5% случајева. Компликације које миоми узрокују на другим органима и органским системима укључују настанак тешке анемије због обилних крварења. Мањак гвожђа који тако настаје често је врло отпоран на лечење. Велики миом врши притисак на околне структуре, што је неугодно и опасно код притиска на мокраћни систем и дебело црево када настаје поремећај отицања мокраће и столице.

Лечење и дијагностика миома

Дијагноза миома на материци је једноставна. С обзиром да најчешће не дају симптоме, открију се при редовном гинеколошком прегледу. Потребан је ултразвучни преглед да би се тачно утврдила величина и локализација миома. У данашње време често се ради и магнетна резонанца.

Лечење зависи не само од величине и локације миома, већ и од старости пацијенткиње, броја порођаја, постојања трудноће или је она у плану  Код миома малих димензија, који не показују брзи раст, може се применити ултразвучно праћење и евентуална хормонска терапија. Она има за циљ смањење миома, као и смањење дебљине ендометријума и редукцију крварења. Већи миоми, који су развили компликације, захтевају хитно хируршко лечење. Лапаротомија, лапароскопија, хистероскопија. При чему се може вршити одстрањивање само миома (миомектомија) или целе материце (хистеректомија).  Обзиром да се миоми најчешће откривају случајно приликом редовних контрола, закажите контролу још данас.

Закључак

Миоми са полипима представљају најчешће доброћудне туморе материце. Обзиром да у почетку расту без икаквих симптома, они  врло често остају непрепознати и неадекватно лечени, што је потенцијално опасно јер могу бити узрок боловима, крварењу, неплодности и компликацијама у трудноћи. Обзиром на све горе наведене компликације које могу изазвати, вазне су редовне шестомесечне ултразвучне и гинеколошке контроле код  вашег гинеколога.