Крај рецесије за Немачку и Француску

Немачка и Француска економија су годину дана биле у паду. Аналитичаре, међутим, изненађује њихов опоравак, јер су прогнозирали супротно.
Изјаве Аксела Хајтмана, Петера Бофингера и Кристијана Дрегера

Обе земље су у другом тромесечју забележиле економски раст од 0,3 одсто. У Берлину и Паризу са опрезом говоре о могућој опасности од другог кризног таласа, али да је најгоре прошло.

Од почетка априла до краја јуна, економије Немачке и Француске порасле су за 0,3 одсто. Опоравак је минималан, али технички значи крај рецесије за две најмоћније европске економије.

Француска министарка економије Кристин Лагард обавестила је сународнике да је најгоре прошло. Њен колега из Немачке Карл Теодор цу Гутенберг има још више разлога за радост, јер је земља са годишњим економским падом од 7,1 одсто запала у најдубљу рецесију од Другог светског рата, а сада у свету расте тражња за немачким производима, јер се економија углавном ослања на извоз.

"Сведоци смо пораста тражње на азијским тржиштима, посебно у Кини, зато смо значајно повећали производњу", рекао је Аксел Хајтман, извршни директор ЛАНКСЕС-а.

Немачки извоз је порастао у јуну за седам одсто, што је највећи месечни скок у последње три године. Због добрих вести порасли су индекси на европским берзама и заједничка валута. У престоницама у Европи очекују да талас опоравка захвати и њих. Немачки аналитичари кажу да су влада и централна банка добро одрадиле посао, али су умерени у прогнозама.

"Не смемо заустављање пада да изједначимо са почетком раста, мало сам скептичан кад узмем у обзир опште стање у свету. Још не могу да говорим о опоравку", каже Петер Бофингер из Савета економских стручњака Немачке.



"Реч је о фази стабилизације производње и могуће је да ће у трећем тромесечју раст бити и већи. Али мислим да је пред нама умерени опоравак", сматра Кристијан Дрегер из Немачког института за економска истраживања.

Опрез им налаже и то што су банкарски системи још нестабилни, а владе не могу довека да издвајају толике суме новца за подршку економији какве дају сада.