Престо светлости - Песма Тоде Матић - Медић

ПРЕСТО  СВЕТЛОСТИ
(посвећено Манастиру Светог-Саве, Нови Калениц у Канбери-Аустраиа)


Теби Оче, сто си на небесима, обраћам се:
Погледај мој народ, изведи нас из замке,
Даруј нас својим благословом
И окупај светом водицом.
Незадовољна на Земљи, ходам кроз
свемир и Марс, не због мене
За цео србски народ, за све нас,
Подари нам, Бозе, мир и земаљски спас.
Знам да сам у васионском крику,
Где су умотани духови душа,
Онемећу и полетети одевена светлошћу
И живети у тами амбиса.


На Земљи влада хаос уцвељеног света,
Чујем звоно, видим свеце како догоревају
По насим Храмовима, где се стапамо
У њиховом пламену.
Водене капи радости сливаше се низ
Моју душу, кроз Престо светлости,
Где пливам реком Христових суза,
И носим болове Христових рана.
Док лутам по својим сновима,
Пролазим капију неосвећеног Неба,
И сањам стазу да спава у моме ходу
И мртвим очима гледа пролазнике.


Чујем кораке мојих Предака,
Путују кроз дворце небеске,
Седе за софром свога потомства
Уз чаше пуне суза.
Ја тражим спас у крику човека
Док се у земаљском хаосу давим,
И зборим без речи, и видинског погледа
Који остаје иза мене.
Раскопчаћу слово, и сакрићу се у њему,
Где су крај и почетак спојени,
У тону осмеха и смрти, кроз љубав Божију и
Престо светлости.

Тода Матић-Медић
Сyднеј - Аустралија