Клинтон и босанска застава

Председник САД Бил Клинтон никад није крио да је врло задовољан својим "босанским пројектому". Од тада Вашингтон командује свима у региону и не стиди се да уводи "демократски поредак" по сопственом нахођењу.

А све је почело од америчког "миротворства" у Босни и Херцеговини. Вашингтон је, користећи проверени метод "кажњавања и награђивања" муслимане, Србе и Хрвате приморао да живе под "истим кровом".

Американци су пре свега почели да раде на државној симболици. У јесен 1996. године забранили су Алији Изетбеговићу да користи муслимански ратни симбол земље – заставу беле боје са 6 златних љиљана на плавој позадини која је, по тврдњи званичног Сарајева, преузета из средњовековне предисламске и хришћанске Босне.

Ово су објашњавали тиме да је заставу с љиљанима користила војска Алије Изетбеговића у којој је било много најамника и муџахедина из богатих муслиманских земаља. На планини Игман, која је позната по жалосним догађајима, преко које сам за време тог рата неколико пута с великим ризицима долазио до Сарајева, стално је била истицана огромна застава са златним љиљанима.

И ево, нови "господари" БиХ, Вашингтон и Брисел, су одлучили да направе «неутралну заставу». Понудили су неколико варијанти. На пример, да се прикажу контуре земље и абревијатура БиХ латиницом и ћирилицом. Још су хтели да споје три заставе и да их сместе у једну тако да сви буду задовољни. Радиле су комисије, уметници и дизајнери. Причали су и дискутовали до промуклости. Међутим, резултата није било. Ради компромиса све варијанте су доставили специјалном представнику генералног секретара УН у Босни Карлосу Вестендорпу који се, природно, стално "консултовао" с америчким стручњацма.

Слична ситуација је била и с дизајном нових "босанских марака" - јединственом валутом Дејтонленда. Свако је вукао на своју страну. Рокови су притискали, али нико није хтео да попусти. Председник Изетбеговић је дуго покушавао да убеди своје присталице да стару заставу треба оставити као реликвију и барјак борбе за муслиманску демократију. Изетбеговић је стално понављао да га је Бил Клинтон у Дејтону приморао да потпише споразум, а пошто нико није очекивао да ће рокови за његово спровођење наступити тако брзо, нису се побринули за решавање питања симбола нове државе.

Међутим, после «повика» из Вашингтона и проглашавања дипломатске блокаде проблем са заставом и дизајнирањем новца је ипак решен. Уопште, босански политичари су тада наивно сматрали да су они госоподари ситуације и да могу да инсистирају на сопственој игри за балканским карташким столом. Али, Бил Клинтон је као искусан крупије, све држао под строгом контролом. Он је већ тада знао да у игри на Балкану треба да добију само САД. Јер, предстојали су нови пројекти – Србија и Косово.

Константин Качалин,