Вековни спор Русије и Јапана

Русија, ЕУ, САД, Јапан и Канада имају намеру да наставе рад на Међународној космичкој станици до 2020.године. Државе учеснице овог заједничког пројекта спремне су да сарађују у свемиру, али на Земљи не могу наћи заједнички језик. Сада се дијалог своди на санкције. Али, неки од њих имају давнашње несугласице. Тако на пример, Јапан дуго претендује на руске територије.

Спор Јапана и Русије траје заправо већ неколико векова. Још у 18.веку, обе државе, свака са своје стране, почеле су да освајају Куриле. Сусрели су се на острву Уруп, где је била саграђена руска војна база. Иако су формално сва острва припадала Русији, на јужним деловима се могао осетити јак утицај Јапана. Било је неопходно некако решити ову ситуацију и зато је био потписан први руско-јапански уговор. Он се тицао трговачких односа, али осим тога, он је означио границу међу острвима Итуруп и Уруп.

Када је Русија претрпела пораз у руско-јапанском рату, била је принуђена да уступи противнику јужни део Сахалина. То је предвиђао и Портсмутски мировни договор. Све претходне уговоре су тада поништили. Де факто острва су се налазила под управом Јапана.

Ситуација се променила после Другог светског рата. Тада су руководиоци Совјетског савеза, САД и Велике Британије потписали уговор, према којем би Курилска острва требало да буду предата СССР. 1951.године, Јапан је потписао мировни уговор са 48 земаља учесница антишистичке коалиције и одустали су од било каквих претензија на Курилска острва и Сахалин. Чинило се, ево, коначно краја вековних спорова. Али, совјетска делегација није потписала овај уговор. Радило се о томе, да је он био заправо сепаратни договор између влада САД и Јапана, говори виши научни сарадник Центра јапанских студија Института Далеког истока РАН Виктор Пављатенко:

- СССР није желео да потпише јер су руководиоци били увређени тиме што нису били позвани на преговоре. А као друго, СССР је потпуно оправдано тражио да на конференцији учествује Кина. Американци су то одбили. И још је било проблема у тексту уговора, јер није било предвиђено потпуно ликвидирање војних база, на којима се и заснивао јапански милитаризам... И још доста тачака уговора.

Осим тога, у тексту уговора се није помињало, да Јапан мора да одустане од свих захтева и територијалних претензија. Односно, према одредбама документа, острва су испала „ничија“.

Основни проблем је био у томе, што спољни играчи нису остали по страни. Пре свега то су САД, које су активно подгревале спорове, говори члан експертског савета Комитета Државне думе за безбедност и спречавање корупције, професор, доктор историјских наука Алексеј Плотников:

- Јапан је потписао уговор уз следећу формулацију: да се одриче свих права и претензија на Куриле и Јужни Сахалин. Уз помоћ Америке била је у јавност пуштена верзија да се ово не односи на групу Малих Курилских гребена. Америкнци су изјавили да они сматрају да острва припадају Јапану. Тако су заправо стимулисали даље територијалне претензије . И управо тиме су подстакли претензије на острва Кунашир и Итуруп.

Али, повећавши своје пртензије, Јапанци заправо ништа нису добили. Сада овај спор тешко да има икакав исход или решење. Ако је пре 50 година још и могло да се тргује око тога чија ће остати острва, сада су она већ насељена Русима.

Марија Баљабина, Јекатерина Иванова,