Јужни ток није „прљави бизнис“ него чиста зарада

Ако још понекад у Србији као ехо старих времена чујете дотрајали идеолошки поклич да „Европа нема алтернативу“, онда би требало да се запитате како то да председник мађарског парламента тврди супротно.

Такође, ако вам се у медијској галами учини да је Србија заиста немоћна да било шта предузме поводом изградње „Јужног тока“ све док се на озбиљним лицима бриселских комесара не појави гримаса одобравања, онда поново не би било згорег скренути поглед ка северном суседу који је одлучио започети изградњу тог гасовода заобилазећи правила Европске уније.

Дакле, након снажног европског притиска на Мађарску да је принуди на одлуке које су штетне по њене државне интересе, као што је одустајање од реализације гасовода „Јужни ток“, у мирној панонској равници, како се видело, нису слегли раменима са равнодушном констатацијом да „шут не може са рогатим“, него је шеф тамошњег парламента Ласло Кевер за тренутак показао да заиста носи генетски материјал Атиле Хунског, званог Бич Божји, с обзиром да је пре недељу дана Бриселу поручио дословно следеће: „Мађарска може напустити Европску унију ако Брисел буде одређивао како морамо управљати нашом земљом“, при чему је додао да би у таквом „кошмарном сценарију“ били принуђени на радикално решење, што све заједно значи да за Мађарску и њене највише званичнике - Европа итекако има алтернативу.

А када је реч о мађарском премијеру Виктору Орбану, он је такође потврдио да је одлучан у томе да се приступи изградњи „Јужног тока“, рекавши да „гас мора да стигне у Мађарску“, због чега је парламент у Будимпешти изгласао закон који то омогућава, упркос придикама Брисела и сасвим игноришући апел Викторије Нуланд, високог америчког дипломате, која је повишеним тоном довикнула преко океана да се „прекину склопљени прљави послови“ у вези „Јужног тока“, како их је буквално назвала. Па ипак, у Мађарској су показали да не мисле тако и да ће бранити свој став, ако буде требало и по цену изласка из Европске уније која им намеће штетна решења, што су иначе речи које се тешко или никако не могу чути на другим просторима, иако руски гасовод има исти значај и за рецимо српску економију, јер ваљало би се подсетити да ће тај наводни „прљави бизнис“ доносити „чисту зараду“ Србији која се мери стотинама милиона долара годишње и омогућити сигурно снабдевање гасом за домаће потребе.

И зато, када се од северног суседа гласно и без увијања чује аргумент који је у потпуној сагласности са принципима на којима функционише здрав разум, а који гласи да су „Немци већ изградили гасовод Северни ток, те сада и Мађари само желе то исто, и ништа више од тога“, онда се поставља оправдано питање да ли и Срби желе да буду равноправни са Немцима и Мађарима, који су изгледа због изградње „Јужног тока“, како рече шеф њиховог парламента, спремни у кошмарном сценарију и да напусте Европску унију ако Брисел буде одређивао како морају управљати својом земљом. Другим речима, то значи да се од њих не може добити само рецепт за укусан гулаш, него и за очување виталних интереса.

Ратко Паић,