Сурова свакодневица Срба избjеглих из Хрватске

ЗБОГ дискриминаторског односа власти Хрватске, Срби избjегли из ове државе налазе се у наjтежем положаjу од свих избjеглих и расељених лица на подручjу бивше Jугославиjе.

Ово jе констатовано на jучерашњоj Другоj тематскоj сjедници Одбора Народне скупштине Републике Српске за заштиту права избjеглих, расељених лица и повратника, на коjоj jе расправљано о проблемима избjеглих из Хрватске коjи живе у Српскоj.

Сjедница jе организована поводом Свjетског дана избjеглих и расељених.

- Избjегли из Хрватске немаjу никаква права у овоj држави. Угрожена су им основна људска права. Готово 24 хиљаде лица незаконито су изгубила станарска права у Хрватскоj. Ови људи не могу да врате своjу имовину, не могу да добиjу хрватско држављанство, не могу да повежу радни стаж, не могу да добиjу пензиjе, немаjу никаква политичка права... све због дискриминаторског односа хрватских републичких и локалних власти - истакао jе предсjедник скупштинског Одбора за избjегла и расељена лица и повратнике Миланко Михаjлица.

Одбор ће, нагласио jе он, затражити да jедна од сљедећих сjедница републичког парламента буде посвећена питањима избjеглих из Хрватске.

- Ова сjедница представља посљедњи вапаj да се помогне овим људима. Сви заjедно морамо да извршимо притисак на Савjет министара БиХ како би се надлежна министарства активниjе укључила у борбу за заштиту права избjеглих из Хрватске. Срамота jе да на овоj сjедници, иако су на вриjеме добили позивнице, нема никога из заjедничких институциjа БиХ - истакао jе Миланко Михаjлица.

Помоћник републичког министра за избjегла и расељена лица Драго Вулета рекао jе да jе на основу ревизиjе статуса расељених лица и избjеглих 2000. године броj избjеглих из Хрватске износио 24.882 лица или 8.036 породица.

- Већина ових људи власници су и посjедници значаjних некретнина, стекли су многа права као што су станарска, права из радног односа, стварали пензиjе, многи су били инвалиди рада и имали инвалидске пензиjе, а сада немаjу ништа - истакао jе Вулета.

- Тренутно у Републици Српскоj броj породица избjеглих из Хрватске, корисника алтернативног смjештаjа, jе 560, од тога за 180 породица се плаћа индивидуални закуп. Поред тога, данас у Републици Српскоj имамо преко 600 прекинутих управних поступака замjене имовине - додао jе Вулета.

Према риjечима омбудсмана за људска права БиХ Витомира Поповића, основни проблем избjеглим из Хрватске представља, између осталог, различита судска пракса у поjединим градовима Хрватске, као и различити правни стандарди из ове области у Хрватскоj.

- Избjегли из Хрватске наглашаваjу да су приликом замjене станова, на релациjи Хрватска - БиХ, лица коjа су добила станове у Хрватскоj, успjела да их задрже, а такође, у складу с законима БиХ успjели да врате и станове на териториjи БиХ, тако су jедни добили два стана док су други остали без иjедног - обjаснио jе Витомир Поповић.

Предсjедник Удружења избjеглих Срба из Краjине и Хрватске Петар Џодан рекао jе да посебан проблем ускраћивање права на држављанство Србима избjеглим из Хрватске од 1991. до 1995. године коjи су рођени у БиХ, а живjели у Хрватскоj.

- У Хрватскоj jе очигледан недостатак политичке воље, jер ниjе дошло до измjене одређеног броjа дискриминаторских закона коjе jе хрватска власт дониjела jош за вриjеме рата, а коjи су на штету избjеглих Срба у функциjи етничког чишћења - подвукао jе Џодан.

Резултат тога jе, рекао jе Петар Џодан, да се прошле године у Хрватску вратило само 12 лица.

- Питање рjешавања статуса избjеглих из Хрватске не може да се риjеши без активног, али и далеко коректниjег односа међународног фактора - рекао jе предсjедник Удружења Срба избjеглих из Краjине и Хрватске Петар Џодан.

ОГРAНИЧЕЊA

- Срби избjегли из Хрватске имаjу право на повратак у ову државу без било каквих ограничења или условљавања. Овим људима треба вратити статус држављана, као и онима коjи су тамо рођени, а у међувремену стекли пунољетство. Избjеглим се мора омогућити потпуна слобода кретања у Хрватскоj. Нужно jе прогласити општу амнестиjу, осим за почињене ратне злочине за коjе jе искључиво надлежан Суд у Хагу... - рекао jе Петар Џодан.