Без Лисабонског уговора могућ и распад БиХ
Да ли ће овај вакуум у ком се босанска политика налази попустити, делимично зависи и од исхода ирског референдума од петка о Лисабонском споразуму. Ако би 27 чланица ЕУ ратификовало и почело да спроводи овај споразум, то би у доброј мери ускладило спољну политику ЕУ и допринело би њеном преображају у истинску глобалну силу. Истовремено, то би значило и крај вета Француске и Немачке на даље проширење, што би значајно охрабрило земље западног Балкана, укључујући и Босну.
„Споразум из Лисабона би овде несумњиво донео промене“, сматра високи представник ЕУ Валентин Инцко. „Он би донео снажан зрак наде у наставак процеса проширења и значио би да је ЕУ пронашла механизме који су јој потребни за решавање проблема, да говори једним гласом и да може да понуди бољу перспективу“.
За сада је, међутим, Босна и Херцеговина на гласу као земља у којој ЕУ бележи невиђено лоше резултате - уз истовремено улагање невиђено великих количина новца - мада се у принципу не може пожалити да оскудева у инструментима за усмеравање будућности ове земље. Ту су војне снаге које броје 2.000 припадника, полицијска мисија, специјални представник, велике материјалне инвестиције и утицај на домаће политичаре који су за придруживање ЕУ.
У пракси, међутим, Босна и Херцеговина илуструје све недостатке Европске уније. Мисија ЕУ у Сарајеву има четири засебне канцеларије, чији функционери готово свакодневно одржавају састанке једни са другима, са особљем 20 амбасада појединачних земаља ЕУ у Сарајеву и са представницима међународних тела. ЕУ у Босну улаже најмање двоструко више новца него ма која друга земља, укључујући и САД, али ако неко жели нешто да обави, одлази у амбасаду САД - зато што САД говори једним гласом и не треба им 18 месеци да обаве сваку, макар и најмању ствар. „Босна је дисфункционална“, сматра бивши високи представник, Британац Педи Ешдаун, „али није толико дисфункционална као Брисел“.
Уколико се изјалове и наде које се полажу у Споразум из Лисабона, Ешдаун и други познаваоци прилика у Босни и Херцеговини не искључују ни могућност најгорих сценарија, као што су распад те вишенационалне државе или поновна ескалација насиља.
- Извор
- Блиц
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















