Вилијам Монтгомери: Рјешење три ентитета са правом отцјепљења

Изјавио је то је у интервјуу "Гласу Српске" Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у Бугарској, Хрватској и Србији и некадашњи специјални савјетник предсједника СAД за БиХ.

Он је казао да дио рјешења за БиХ могу бити три ентитета, али и давање могућности ентитетима да се отцијепе, али да се све то мора комбиновати и са другим потезима.

Шта за БиХ значи конкретно састанак политичких лидера и званичника СAД и ЕУ у Бутмиру?

МОНТГОМЕРИ: Треба да почнемо с тим шта СAД желе од овог састанка, пошто су га оне у суштини и сазвале. Дакле, овај састанак је сазван јер међународна заједница (СAД, ЕУ) схватају да ситуација у БиХ не показује знаке побољшања, већ се, напротив, погоршава. Она жели да заустави такве тенденције.

Како?

МОНТГОМЕРИ: На састанку можемо очекивати лагани притисак на учеснике како би прихватили неке уставне реформе. Можемо очекивати да ће им, у замјену за те уступке, ЕУ махати неким шаргарепама у виду, рецимо, олакшица у визном режиму. Не очекујем да ће састанак бити успјешан, јер не вјерујем да ће се било која од етничких заједница у БиХ одрећи својих основних надлежности које су добили Дејтонским споразумом. Овим састанком се желе убиједити представници два ентитета и три народа да се одрекну неких својих права и овлашћења стечених Дејтонским споразумом. Жели се успоставити централизована држава.

Какав би могао бити исход разговора?

МОНТГОМЕРИ: Aко домаћи учесници састанка постигну сагласност о, на примјер, уставним реформама, OHR ће моћи бити затворен, а добиће и неке уступке. То је оно што можемо очекивати са становишта међународне заједнице. СAД највише оклијевају са затварањем OHR-а, јер потенцијалну употребу "бонских овлашћења" сматрају веома важном у случају нестабилности у БиХ.

Знате ли, можда, шта ће предложити СAД и ЕУ?

МОНТГОМЕРИ: Оно што знам је да на највишим нивоима америчке администрације и ЕУ влада велика забринутост због Косова, чији статус се може одразити и на БиХ, и да се нешто мора учинити по том питању. Једино рјешење које жели међународна заједница јесте уставна реформа у БиХ и то је оно што ће бити главна тема састанка.

Како видите могућност рјешавања суштинских питања у БиХ. Изјавили сте Ројтерсу да је опција за рјешавање проблема БиХ да се РС омогући независност послије пажљивих преговора и договора.

МОНТГОМЕРИ: Прије свега, ниједна етничка заједница ни ентитет, нико не може ништа да учини једнострано. Једина стварна рјешења за БиХ су она настала заједничким настојањима међународне заједнице и етничких заједница у БиХ. Међутим, сматрам да се садашњи приступ, у ком се настоји да се помоћу уставних рјешења дође до централизоване државе, није показао ефикасним, нити ће то бити у будућности. Сви морају да трагају за другим могућим рјешењима. Многи су ме критиковали због тих мојих ставова.

Шта је по Вама рјешење?

МОНТГОМЕРИ: Дио тог рјешења могу бити три ентитета, давање могућности ентитетима да се отцијепе, међутим, све то се мора комбиновати и са другим потезима. На примјер, ако један ентитет жели да се одлучи на самоопредјељење, он мора обезбиједити слободу кретања, слободну трговину, отворене границе, права мањинама... Не би било једноставно само тако прогласити независност, него се она мора детаљно разрадити, и у тим питањима би улогу, наравно, имала и међународна заједница. Највећа грешка за сваку етничку групу у БиХ била би да дјелује самовољно, јер би то водило озбиљним посљедицама.

Може ли састанак у Бутмиру одредити ново уставно уређење земље?

МОНТГОМЕРИ: Теоретски, овај састанак може довести до модификације Дејтонског споразума, зато га можемо назвати и "Дејтоном 2". Међутим, у стварности његови резултати неће бити велики, јер то неће дозволити три етничке заједнице.
Дошло вријеме да OHR оде

Да ли је дошло вријеме да буде укинута Канцеларија високог представника у БиХ?

МОНТГОМЕРИ: Дошло је вријеме за то. Главни разлог за то је чињеница да СAД желе останак OHR-а једноставно због могућности коришћења "бонских овлашћења", која би се угасила његовим затварањем. Aли у стварности, у случају било ког критичног и важног питања OHR не би био у могућности да искористи та овлашћења, јер постоји озбиљна могућност да њихова примјена покрене серију догађања која би веома погоршала општу ситуацију. Тако да употреба "бонских овлашћења" све више постаје пуцањ у празно. Због тога сматрам да је дошло вријеме за затварање OHR-а.