Почетна страница > Новости

Украјина: федерализација - не, нестабилност - да

Украјина: федерализација - не, нестабилност - да
05.12.2014. год.


Нови сазив Врховне Раде, као и влада, у којој су се у смислу министара нашла и три странца, али и изјаве председника Петра Порошенка да ће Украјина остати унитарна држава и да ће се кретати путем евроатлантских интеграција, показују да конфликтни потенцијал власти још увек постоји.

И све оне предизборне пароле о томе да је држава уморна од рата, да јој је потребан мир, стабилност, процват и реални суверенитет, остале су тек стилске фигуре. У суштини, то су само рекламни слогани одређених посланика и њихових партија.

Све су уочљивије разлике између предизборних обећања и онога што се у реалности дешава. Економски и социјални проблеми, којих је све више, не само да се не решавају, већ су и све дубљи. Због тога што држава сопственог новца за развој нема, а са Русијом су односи прекинути и бивају све лошији, а западне транше су недовољне. И потпуно је неизвесно куда тај новац нестаје- изјавио је председник Чешке Земан, који је успут питао постоји ли уопште сврсисходност нових европских улагања у Украјину. Без обзира на постојање минских споразума и недавно постизање прелиминарног споразума Кијева и Донбаса поводом уклањања тешког наоружања са линије конфликта и прекида ватре, принципијално се ништа није променило у зони сукоба. Чини се да украјинске власти још раде на томе да силом реше проблеме источних територија. Политиколог Александар Гушин је и објаснио зашто:

- Многи се у Кијеву надају да ће избећи федерализацију и ако се узме у обзир притисак Запада на Русију како би се умекшао став Москве на истоку, објаснити да је нопходно очувати источне области у саставу Украјине, на основама децентрализације. Кијев је сагласан по питању меке варијанте децентрализације, али не више од тога. Наравно, утицај Америке и Европе је веома јак. Нису случајне последње посете Нуланд и Бајдена. А сам Порошенко мора не само да балансира између Русије и Запада, већ и унутар државе, имајући у виду притисак олигарха и оружаних групација.

Професор катедре спољнополитичке делатности Русије на Факултету националне безбедности Руске академије макроекономије Александар Михајленко сматра да мир у државу може донети само директни дијалог са представницима Доњецка и Луганска:

- А то Кијев не жели. То се може закључити по томе што они фактички не прихватају мински формат. Значи они, могуће је, нису сасвим самостални при доношеењу одлука и зато су тако честе посете иностраних представника. И више је Кијев заинтересован за расподелу места у Ради и у влади. Проблеми власти који леже на површини одражавају се на стање ствари у држави и пре свега на питања краја грађанског рата.

Обе стране се труде да спроведу локалне мере у смислу прекида бојних дејстава. Али пуног дијалога до сада није било и није предвиђен. А управо би дијалог могао довести до тога да конфликт почне да јењава. Наравно, при услову да Кијев чује своје опонентне и учини кораке ка томе. Главна предизборна парола о успостављању мира, јединства и сагласности, остаће нереализована. Кијеву, видимо, једноставно није до тога.

Илија Харламов,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут



  • Извор
  • Глас Русије, фото: RIA Novosti/Alexandr Maksimenko/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА