Историја Ермитажа: Комисионери Катарине Велике

Петербуршки Ермитаж... Још Петар Први почео је да купује дела западноевропских мајстора сликарства. Колекцију је допуњавала и његова ћерка, Јелисавета Петровна. Али рођење чувеног музеја дугујемо царици Катарини Великој. Ермитаж је њено чедо. И управо она је поставила основе будуће галерије слика, оставивши за собом скоро 4000 слика, од којих велики део представља ремек-дела светске уметности.

А још скулптура, посуђа, накита... Разуме се, Јекатерина је имала помоћнике – њене агенте, или како су их звали, комисионере: поверенике који су за Катарину куповали читаве збирке од европских колекционара. Немачки публициста барон Малхиор Грим, француски писац и фелики филозоф епохе Просветитељства Дидро, његов сународник, чувени скулптор Етјен Морис Фалконе, дипломата кнез Дмитриј Голицин...

Катарина је и сама поседовала величанствени уметнички укус и страст ка колекционирању. Али схватала је чије мишљење вреди послушати. Што је најважније, умела је да слуша своје комисионере и да им верује, говори историчар уметности, дирктор Научно-истраживачког института Руске академије уметности Андреј Толстој.

- Катарина Друга је била европски оријентисана. Није случајно што је за пријатеље имала истакнуте културне посленике – филозофе, писце, људе од уметности. И зато, када је хтела да направи јавни уметнички музеј, обратила се својим партнерима са молбом да јој помогну да формира колекцију. Заиста, и Грим, и Јусупов, и Фалконе – сви они су несумњиво поштовали Катарину и били посебно благонаклони према њеним интересовањима. Са задовољством су се прихватили ове мисије, и захваљујући њиховим саветима, захваљујући саветима оних које су они препоручили Катарини, збирка Ермитажа брзо се попуњавала. И што је најважније, попуњавала се првокласним делима. Куповале су се читаве колекције!

Уз Гримову помоћ, који је као комисионер руске царице за уметничке послове био са њом у активној преписци током 20 година, 1781. године купљена је колекција фрофа Бодуена. Ова величанствена збирка је имала око 119 првокалсних слика, претежно фламанске и холандске школе. Међу њима је девет радова Рембранта, међу њима Девојка проба минђуше, Портрет старца, Портрет старице, као и платна Антониса ван Дајка, Адријана ван Остадеа, Јакоба ван Рејсдала и Тенирса Млађег.

А захваљујући Дидроу у Ермитажу се појавио један од најбољих радова Жана-Батиста Греза. Ова слика на којој је представљен парализовани старац окружен бригом породице која га воли има два назива – Парализовани или Плодови доброг васпитања. Други је за њу смислио сам Дидро, он је одредио жанр слике као „поука у бојама“. Он је и био посредник између Јекатерине Велике и уметника у куповини овог вредног дела.

1772. гдоине Јекатеринина колекција је била попуњена мраморном бистом Дедроа, коју је по њеној наруџбини направила Мари-Ан Коло, талентована ученица скулптора Фалконеа. Дидро је био њихов заједнички пријатељ. Шта више, управо према савету енциклопедисте царица је поверила Фалконеу да изваја споменик Петру Првом на коњу. Скулптор је целог живота сањао о монументалном делу. Свој сан чувени Француз је оваплотио у Русији.

Катарина Ивашко,