Трансџендери
Свету тајну венчања нисмо могли да обавимо у заказаном термину управо због тога што су ту веома важну чињеницу прећутали приликом благовременог разговора са свештеником. Из суза које смо видели осетили смо велику патњу те особе. Ту особу смо поучили да се преко парохијског свештеника нашем надлежном митрополиту мора доставити њихова писмена молба са пратећом документацијом која би потврдила да су такве хирушке интервенције извршене из разлога медицинске нужности, а не из хира или пркоса Богу.
Са питањем хирушке промене пола Црква се срела тек у ХХ веку док је у питању утробног чедоморства или абортуса ствар сасвим другачија. Са том појавом се Црква срела још у првим вековима своје историје и отуда постоји више канона који говоре о чедоморкама и онима који су се, на ондашње начине, бавили уништавањем плода у утроби мајке. Још је др Ото Вајнингер тридесетих година ХХ века у књизи „Пол и карактер“ писао о случајевима када се на зачетку развију органи оба пола и дете тако роди те да никада не бива да истовремено функционишу и једни и други. Вајнингерова књига је тада објављена и у Београду и у црквеним круговима су још тада започеле дискусије на ту тему.
Православна Црква стоји на становишту да је лицима која су из медицински оправданих разлога приступила таквим хирушким интервенцијама могуће коришћење благодатних дарова Цркве Христове од крштења до причешћа, али тек након благослова надлежног епископа. Свештеник је као духовник дужан да такво лице саслуша и поучи упознајући га са ставом Цркве Христове. Након тога, пароху се мора доставити ваљана медицинска документација која сведочи да се операцијама није приступило из хира него из разлога медицинске нужности. Свете тајне и обреди над таквим лицима се обављају тек након благослова надлежног епископа. Промене о којима говоримо обавезно морају бити евидентиране у црквеним матичним књигама. Овакав став Цркве је формулисао данашњи Патријарх Павле још 1986. године као Епископ Рашко-Призренски што само по себи довољно говори колико Црква прати савремене појаве у друштву, мери их и посматра у односу на вечност. Црквена правила су таква каква јесу и једнако важе за све, па и у Црној Гори.
Неки медији су се потрудили да такав став одмах прогласе за некакав нови „црквени либерализам“ те да је Црква у Црној Гори наводно „либералнија од других“. Све то нема везе са истином и са ставом Патријарха Павла, који је објављен у службеном црквеном гласилу.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















