Шта се може десити са србском коцком шећера у бриселској шољици чаја?

Док је Владимир Путин пред парламентом Русије истицао важност очувања државног суверенитета, дословно рекавши: „Или ћемо бити суверени, или ћемо се растопити у свету и нестати“, скоро у исто време је србској јавности предочено да је домаћи Устав превазиђен, те да ће морати да се мења због пребацивања дела суверенитета на наднационална тела Европске уније, над којима Србија реално неће имати никакву контролу. Стога, ако би се чак и велика Русија без пуног суверенитета „растопила у свету“, шта се тек може десити са србском коцком шећера у бриселској шољици чаја?

Наиме, по речима стручњака, уласком у Европску унију нова чланица мора признати да су европски акти јачи од њених закона, а то значи да све државе пребацују део свог националног суверенитета и традиционалних државних овлашћења на Брисел, што је потврдила и србска министарка задужена за европске интеграције, када је објаснила да се „на нивоу Европске уније доносе бројне одлуке које државе и појединци морају поштовати“, те признала да ће „одлуке на европском нивоу имати примат у односу на одлуке које доноси власт у Србији“.

И мада је при том додала да ће Србија као будућа чланица такође учествовати у доношењу таквих одлука на нивоу целе Уније, што сугерише да ће наводно и даље у својим рукама држати кључеве своје судбине, чини се да је тешко замислити ситуацију у којој се у пуној мери уважавају витални србски интереси, ако то већ ни до сада није чињено макар на симболичком нивоу, те имајући у виду стварни однос снага у Европској унији, који се изгледа успоставља највише на неформалним састанцима у сенци бриселских ходника, а мање на формалним заседањима на којима важи декларисана једнакост између малих и великих, односно супербогатих и до зла бога сиромашних, као на пример између Луксембурга и Немачке, или Грчке и Велике Британије.

Међутим, да постоје земље које још увек на сасвим другачији начин гледају на државни суверенитет, потврдио је руски председник пре неколико дана, када је у свом говору дословно казао да су „европске земље фактички изгубиле суверенитет, и да њих таква ситуација очевидно не забрињава, али Русија не може да се тако понаша“, констатовао је Путин и при том се наглас присетио судбине Русије и Југославије, чији суверенитет и целовитост су једнако били под спољним ударом. Он је рекао да подршка сепаратизму у Русији још увек траје, и закључио да би ти исти центри моћи и њих са задовољством „пустили по југословенском сценарију распада, али да Русија то није дозволила“, као ни раније у историји.

У сваком случају, чини се да је то било могуће остварити управо зато што је и тада, исто као и сада, Путинова девиза гласила - „Или ћемо бити суверени, или ћемо се растопити у свету и нестати“. А узимајући у обзир такво искуство, можемо се само надати, и то са наглашеним оптимизмом, да се Србија својим најављеним одрицањем дела суверенитета у корист европских институција, неће растворити као коцка шећера у бриселској шољици чаја. Или можда ипак хоће?

Ратко Паић,