Европа покушава да минимализује губитке од затварања Јужног тока

Врховни представник ЕУ за иностране послове и политику безбедности Федерика Могерини кренула је у Анкару да у року од два дана размотри са турским руководством низ важних питања.

Формално, основна тема дискусије треба да постане оцена преговора о пријему Турске у ЕУ, покренутих 2005. године, као и ток билатералне сарадње. Ипак, према незваничној информацији, Брисел жели да добије од Анкаре максималну могућу подршку за свој став у односима с Русијом, мада и не гаји посебне наде да ће се Анкара придружити европским санкцијама. И у првом реду Могерини рачуна да ће добити објашњења поводом периоријентације руских пројеката за транзит гаса после одустајања Москве од Јужног тока.

Сензационалну изјаву о затварању пројекта дао је председник Владимир Путин после руско-турских преговора на врху. Са своје стране председник Гаспрома Алексеј Милер положио је одговорност за то на ЕУ и претпоствио да својим блокирањем Јужног тока Европа је постигла само јачање геополитичке улоге Анкаре.

Турска је више пута нудила Москви да искористи њену територију као почетну тачку испорука руског гаса у Европу. Пос вему судећи, спољне околности доприносе њеним националним интересима. Што не може да се каже за интересе многих европских земаља које су се неочекивано по себе нашле пред врло жалосном перспективом дефицита гаса и претњом по енергетску безбедност.

Питање како све то да се схвати европске земље упућују чиновницима из Брисела. Према неким подацима, Европска комисија намерава да потврди да ће један од приоритета њене делатности у наредних пет година бити форсирање радова на изградњи унутаревропске гасне инфраструктуре. Ови цевоводи треба да повежу јужне земље ЕУ са централним и западним државама уније у циљу формирања јединственог гасног тржишта и осигурања транспорта гаса у разним правцима, у зависности од потреба разних региона Европе. Говори аналитичар инвестиционе групе Норд-капитал Роман Ткачук.

- Главни циљ изградње гасовода у Турску је формирање алтернативе испорукама гаса у Европу, пре свега преко територије Украјине. Постоји пројекат Северни ток прек којег се активно испоручује гас, између осталог у Немачку. Али овај гасовод није довољан да се у потпуности одустане од испорука преко Украјине. Ако буде изграђен гасовод преко Турске, дугогодишњи гасни спорови ће бити завршени. Коначна тачка ће постати турско-грчка граница. Европљани ће морати да граде тамо сопствену инфраструктуру. То није повољно. Тако да постоји вероватноћа да низ европских земаља почне да тражи алтернативу руском гасу.

Проблематично питање о финансирању тих пројеката данас остаје без одговора. Поред тога, Брисел је одбио да компензује европским учесницима пројекта Јужни ток финансијске губитке због осујећене изградње. Другим речима, Брисел фактички оставља европљане саме са њиховим проблемима. Да не говоримо већ о томе да ће финансијске губитке претрпети и Русија, која је приморана да коначно обустави и тако замршени пројекат због саботаже европских партнера. Све то могло би да се избегне када бирократе из Брисела не би мислиле само о својим политичким амбицијама, већ и о базичном праву милиона европљана на достојни живот.

Сергеј Дуз,