Ослобађање талаца: игра без правила

Екстремистичке групације сада држе у заробљеништву неколико десетина грађана разних земаља. Једне државе више воле да плаћају за њих милионске откупе и да их ослобађају из затвора терориста. Друге покушавају да спасу сународнике силом. Шестог децембра у Јемену десило се оно што нико није могао да предвиди – погинуо је човек за кога је већ био плаћен откуп.

Овде су из заробљеништва терористичке групације Ал-Каида на Арабијском полуострву покушавали да спасу фоторепортера Лука Сомерса. Он је био грађанин САД и Велике Британије – земаља које званично одбијају сваке преговоре са терористима. Није било избора –терористи су претили да ће га ускоро убити и то је био други покушај да се он спасе. Шансе за успех биле су постојале – 25. новембра, у време првог покушаја да се он спасе из заробљеништва, ослобођено је осам талаца.

Али овог пута није успело. Кажу да када су се јуришне групе SEAL и јеменских специјалаца приближиле кући где су држали Сомерска, залајао је пас. Започела је борба. Како је писао својевремено бивши официр француске спољне обавештајне службе DGSE Ален Шуе, највећи проблем сличних операција је у том ешто је терориста увек ближе таоцима него они који их ослобађају. Неко од терориста је стигао да убије Сомерса и још једног таоца – учитеља из ЈАР Пјера Коркија. За Коркија је већ био плаћен откуп и ускоро је требало да га ослобде. У операцији је учествовала летелица V-22 Osperey са бригадом хирурга. Али према саопштењу Пентагона, један од мушкараца је умро за време лета, други на операционом столу.

Очигледно да терористи никада не играју по правилима. Али неки експерти сматрају да трагедија у Јемену (и не само она) последица је тога што су правила престали да се придржавају и други.

У јануару 2013. године, у току сличне операције француских специјалаца у Сомалији био је убијена таоц – агент DGSE Денис Алекс и два оперативца француске обавештајне службе. Терористи су тада били спремни да га предају за откуп, али САД су наговориле Француску да спроведу војну операцију. А у мају 2014. године по указу преседника Барака Обаме пет високих талибана ослобођено је из затвора у Гуантанаму у замену за поручника америчке армије Боуа Бергдала кога су ослободили талибани. Последице није требало чектави дуго. Већ за два месеца Ал-Каида је објавила нови обраћање другог таоца – отетог у Пакистану Ворена Вајштејна. 17. новембра, позивајући се на случај Бергдала, својим владама обратила су се двојица таоца групације Ал-Каида у земљама исламског Магреба, Холанђанин и Француз. 21. новембра у новом видеу Исламске државе британски таоц Џон Кантли горко примећује: Бергдал је био ослобођен. Он је био сам. Нас је шесторо.

Политичка одлука Вашингтона не само да је дала сигнал екстремистима да изјава „ми не преговарамо са терористима“ више не важи, већ је и улила наду таоцима, чија судбина је била предоређена. Шта више, изазвало је сумње да се ова пракса примењује и према другима. У августу, неколико дана после погубљења новинара Џејмса Фолија од стране Исламске државе, групација Фронт Ан-Нусра је неочекивано ослободила другог Американца – Питера Кертиса. После случаја са Бергдалом многи једноставно не верују да фронт ништа није добио заузврат.

Али постоје ли методи ослобађања талаца који не подразумевају скупе компромисе са непријатељем или скоро гарантовану смрт? Узроци неупеха операција ослобађања затвореника обично су грешке обавештајне службе или случајности. Али могућности су сада практично безграничне.

Водеће специјалне слубже света имају и специјална средства која омогућавају да се противник моментално и неприметно неутралише на великим површинама. Али веротвано тајне су за сада скупље од живота несрећних сународника и оних који ризикују животе за њихов спас.

Вадим Ферсович,