Поклон

Из два документа која поседујемо јасно се види да је реч о државној имовини која се без накнаде у трајно власништво уступа, тј. поклања једној невладиној организацији која себе назива црквом и једном физичком лицу које је рашчињено.
Ова нова акција државних органа Црне Горе је интересантна из више разлога. Пре свега, до сада није постојала пракса да држава поклања државну имовину невладиним организацијама и то у трајно власништво. У најмању руку је за чуђење то што цетињско руководство ниподаштава и дискириминише остале невладине организације у Цетињу у односу на тзв. ЦПЦ. Зашто руководство црногорске престонице до сада није изразило спремност да и другим озбиљнијим невладиним организацијама поклони барем онолико државног земљишта колико је поклонило невладиној организацији тзв. ЦПЦ.
Још је симптоматичније што се то чини на иницијативу руководства црногорске престонице и то баш у времену када актуелни градоначелник Цетиња др Милован Јанковић неупућено и правнички неутемељено тврди да је наводно „држава власник црквене имовине“.
Цетињски градоначелник је оваквом иницијативом посведочио, а Влада Црне Горе потврдила да држава заправо и није власник црквене имовине баш као што није власник ни џамијске или вакуфске имовине Исламске заједнице Црне Горе. То јасно говори да православне цркве, манастири и њима припадајућа покретна и непокретна имовина нису у власништву државе као што тврде поједини острашћени чланови Дедеићеве невладино-владине организације.
Реално је очекивати да се у најскоријој будућности црногорској престоници са истим захтевом обрате бројне невладине организације. А још је реалније очекивати да ће руководство цетињске престонице показати исто разумевање и за остале НВО као што је имало и показало за Дедеића и његову НВО. А, након тога, реално је очекивати да ће црногорска престоница, судећи по броју уредно регистрованих невладиних организација, на овако домаћински начин убрзо остати без имовине. Чини ми се да ни градоначелников кабинет више није сигуран. Ко зна који ће председник НВО ускоро седети у њему?
Не знам каква је била намера руководства црногорске престонице када су се одважили на овакав корак, али знам да је намера бившег свештеника да, изградњом нечега што ће наликовати православном храму, у непосредној близини цетињског Новог гробља призива духове, јури вештице и ремети вечни мир упокојених Цетињана.
Чудим се само зашто су Дедеићу плац поклонили на Цетињу. Ако су стварно имали намеру да га обрадују и да га часте нечим што им није бабовина онда је било логичније, а њему свакако прихватљивије, да су му поклонили плац негде на Ади Бојани.
А најинтересантније је то што је ова нова пракса на Цетињу преписана из Србије и то баш када се напада све што је српско. Наиме, пре неколико година председник општине Мали Иђош је на исти начин у Ловћенцу државну, тј. одузету народну земљу уступио невладиној распопској организацији и то на период од две стотине година. Не треба заборавити да су се, након тога, побратимили Мали Иђош и Цетиње и то баш за време двојице актуелних градоначелника. Ко зна шта све може да се деси. Можда ће се и окумити. За њих канони не важе!