„Друга памет“: неће бити добро ако неко жели деградирати Србију на вазалну државу ЕУ

„Једна памет је добра, а две су још боље“, тако гласи мисао Фјодора Достојевског која је ових дана нашла своју пуну примену у европским земљама из којих су до сада Србији стизале једино препоруке да се прикључи санкцијама усмереним против Русије, с обзиром да се и у њима све гласније чује и она „друга памет“, па су тако на пример у немачком парламенту подигли свој глас и они посланици који су изразили наду „да Србија неће подлећи притиску Берлина нити се одрећи добрих односа са Русијом“.

Конкретно, то значи да поред изјава, попут оне коју је дала државна секретарка у немачком министарству иностраних послова Марија Бемер, о томе да Србија не може дуго одлагати своје усклађивање ставова са ЕУ у погледу санкција највећој словенској земљи, постоје и оне које на разумнији начин сагледавају стварне потребе Србије, што је потврдила малопре цитирана посланица Бундестага Севим Дагделен, која је поред констатације да Немачка „врши највећи могући политички притисак на Србију да поклекне“, на крају дословно закључила „да не може изаћи на добро ако неко жели да Србију деградира на вазалну државу Европске уније, која ће се зарад улазнице у Европску унију одрећи добрих односа са Русијом“. А да то није усамљени пример „друге памети“, већ да их има још, посведочила је и петиција под називом „Нови рат у Европи? Не у наше име“, коју су потписале десетине истакнутих немачких интелектуалаца, бизнисмена и политичара, у којој су критиковали негативну политику према Русији.

Иначе, како се показало, и земље кандидати за чланство у Европској унији, као што је Турска која се дуги низ година свим силама трудила да чита са усана жеље бриселских званичника како би напокон после бескрајног чекања претворила свој флерт са Европом у званични брак, оглушиле су се о захтеве за увођење санкција Русији. Штавише, Турска је правилно оценивши своје интересе, искористила прилику да заузме тржишне позиције у Русији које су напустили западни произвођачи, те повећала свој извоз на ту страну света, упркос чињеници што је то наишло на отворено незадовољство евробирократије.

Наравно, да и Србија има довољно разлога да послуша ону „другу памет“ о којој је говорио Достојевски, потврђује и најновији податак о томе да ће се убудуће на руском тржишту продавати србско воће и поврће, месо, млечни производи и слаткиши у оквиру моћног трговинског ланца „Метро“, што гарантује да ће извоз само прехрамбених производа из Србије у Русију до краја ове године убедљиво премашити бројку од 300 милиона долара, при чему је из темпа раста србског извоза на исток јасно да још ни изблиза нису искоришћени сви потенцијали пласирања робе на руско тржиште.

Стога, када се поново из правца Европске уније чују захтеви да Србија мора по команди да уведе санкције Русији, а то значи и самој себи, онда би се поред изјаве посланице Бундестага Севим Дагделен да „не може изаћи на добро ако неко жели да Србију деградира на вазалну државу Европске уније, која ће се зарад улазнице у Европску унију одрећи добрих односа са Русијом“, ваљало подсетити и на мисао писца Антона Чехова, који је казао да се „други део живота код паметног човека састоји у ослобађању од предрасуда и погрешних мишљења које је стекао током првог дела живота“. Неке земље, као вечити кандидати за чланство, су то већ схватиле.

Ратко Паић,