Зашто су данашња деца тако агресивна?

Деца данас нису више центар Васељене и зато она траже своје место грубошћу и скандалима које изазивају

. Према истраживањима Калифорнијског  унивезитра у САД дете од 11 година већ видело на телевизији преко 8 хиљада  убистава и више од 100 другхих аката насиља

. Криза породице као друштвеног иснтитута

. У Русији данас живи 5,6 милиона самохраних мајки,  а преко 30 % породица су непотпуне

. Нежељена деца постају агресивна

. Либерални стил породичног васпитања, који подстиче депресију и страх код деце, однео превагу (преко 30%)  над ауторитативним (5-6 %) који изазива агресивност као реакцију на спутвање слободе

. Свет је све суровији:  бол и патњу других све више доживљавамо као норму,  а све мање  разликујемо границе између добра и зла

. Дете мора знати границу дозовољеног коју му најпре постављају родитељи,  а касније до ње долази и само,  самоспознајом

. Никад не смемо сметнути с ума да је главна профилактика против агресије  мудра љубав  која се гаји и изражава према своме  детету као равноравном члану породице

Татјана Батишејева,  главни дечји неуролког Москве,  говори   о томе  шта треба чинити ако наша  деца постану нервозна, груба и повучена у себе.

Данашња деца одрастају груби и агресивни

Психолози су забринути: саверемена деца одрастају  груби и агресивни!

Истраживања су показала  да  су раније наша деца  испољавала бујну нарав у узрасту од 11 до 13.  године,  а  сад „бујају“ и петогодишљаци,  па чак и једногодишње бебе!

Зашто се то догађа и шта да се ради  кад је такво стање  у питању, - овим питањем се бави дуже од једене деценије  Татјана Батишејева,  докотор медицинских наука,  директорка Научно –огледног центра  дечје психонеурологије.  

Усамљена и безвољена мала људска бића

Шта се то десило последњих неколико година те нам се деца  понашају као да су пуштена с ланца?

Може ли бити истина да су свему криви мобилни телефони? Јер кад су они пре десетак година почели масовно да се употребљавају,  тада је и све ово и овако  почело.

Криза породице као друштвеног института

Експерт  Татјана Тимофејевна  Батишева објашњава:

„Данас је   код нас  заваладла  криза породице као друштвеног  института.

Развод бракова расте геометријском прогерсијом.

А пораст дечје агресије  је једна од  појава којим се та криза манифестује.

У Русији данас  живи 5,6 милиона самохраних мајки,  а 30 од сто породица су непотпуне

Можда то и није тако лоше што долази до развода бракова,  јер се тако наше шансе  за породичну срећу не ограничаају само једним покушајем.
Али друга стана медаље је - 5,6 милиона  самохраних мајки  у Русији у којој сада има  више од 30 процената непотпуних пордица,  што је  два пута више него што је било пре 15 година.

Нежељена  деца постају агресивна

Психонеуролошкиња Татјана   Батишева је даље указала да  нежељена деца често постају аресивна,  што је доказ да приликом нежељене трудноћи дете  осећа и доживљава стрес још у мајчиној  утроби.

Типична ситуација:   младић и девојка су се срели,   ступили у љубавне односе, она је остала у другом стању,  а он није хтео да се жени. Она покушава да га присили и оставља дете као  неко средство притиска и освете. Мушкаарц и поред свега одлази,  жена,  га мрзи,  а све се то одражава на детету.  Малиша ће касније стално доказивати да заслужује љубав,  и то ће чинити и на видно агресиван начин.

Агресија по правилу не мора бити усмерена  на неког другог. Дете може да буде зло и према самом себи.   „Са бодљама унутар окренутим“,  као што писао црногорски песник Леко Ивановић.  У том случају оно ће малтретирати рођене или ће  правити скандале у школи. Њему је просто потребно да оде из живота.

Породица војног режима

Данас поклањамо мање пажње деци  још и зато што  је бржи темпо живота. Треба некако у 24  сата  наћи време и за посао,  и за одмор и за лични живот.

Уколико се домаћинство и може задовољити брзом  храном, васпитање деце захтева знатно више времена и посвећености,  посебно самосатални прилаз.

„То  особито долази до изражаја у великим градовима“,  наглашава ескперт.  Мегалополис  ствара ситуацију  у којој је недостатак времена  стална пратећа појава,  а у дефицит времена спада и оно које  родитељи проводе с децом.
Због тога баш у велегардовима живе најагресивнија деца.

Деца више нису центар Васељене и зато она траже своје место  грубошћу и скандалима које изазивају

При таквом лудом темпу живота породица и деца одлазе у други план. Женимо се и удјемо знатно кансије него што су то чинили наши дедови и баке,  и данашња деца су далеко од тога да и била центар Васељене.  Зато она и траже своје место-грубошћу и скандалима  које изазивају, истиче докторка Батишева и наставља:

-Данас се рађа касно,  а кад  деца доспеју у тинејеџерски узраст, родитељи су преокупирани својим пробемима. 

Код мама се већ у то време јављају први знаци климакса, док тате улазе у кризу средњег  доба. А  децу погађа физиолошки  стрес,  наилази  „најезда” хормона,  доживљава се прва љубав,  трагање за идентитетом...  У исто то време дете је максимално оптерећен и у школи и у друштевној средини.

И онда се у породици уводи „ратно стање”.  Сваки члан породице покушава да схвати  шта он уопште ради у том животу, како ће  даље и којим ће путем  кренути, и при свему томе слуша само свој глас.“

Штап и шаргарепа

Проблем се  јавља  још и  и због тога  што многи родитељи васпитавају децу сувише либерално. А кад  одрасли  не успоставе границе понашања,  деца почињу да их постављају својим методама.

Либерални стил васпитања  (више од 30%) однео превагу над ауторитативним  (4-5 %)

„Често држим предавања  родитељима на тему ’Уметност дијалога’. Једном сам их замолила да  гласају  о томе какав  стил васпитања  би хтели  да буде  доминанатан у њиховим породицама.  За  ауторитативнои стил  се изјансило  свега 4-5 процената,  док је либерални стил одабрало више од 30 од сто присутних родитеља.“

Либерални стил васпитања подстиче депресију и страх код деце

Постоји директна веза између либералног стила  васпитања и падања у депресију и страх.

Руски психолзи су спровели више истраживања  и доказали да  су управо тинејџери склони употреби наркотика,  алкохола и превремним сексуалним активностима. Они исказују високу склоност  према насиљу и лако се загревају за антидруштвене активности.

Сувише слободе деци као компензација за  дефиците у васпитању самих родитеља док су били  у дечјем узрасту

Данашњи родитељи дају деци сувише много слободе  још и зато  што је њихово сопствено детињство прошло у тешком времену – у перестрјци и у 90-им годинама. Зато и  настоје да пруже својој деци оно што  сами нису добили кад је било време за то. Али ако се деци у свему угађа,  онда она неће никад  бити способна да уважавају и интересе других.

Ауторитативни,  командни стил васпитања,  подстиче агресвност деце као реакцију на крутост

Ауторитативни стил васпитања  такође није  најбоље решење. Ако родитељи само издају команде и заповести, не узимајући у обзир и инетерсовање и пристанак детета,  гарантовано  ће се на тај начин подстицати њихова агресивност као реакција на крутост.

„ У ауторитативној породици  родитељи често не дозвољавају детету да направи нијдан самостални корак“, наставља експерт.

-    Снажнији и предузимљивији тинејџери  ће реаговати агресијом протестујући на тај начин против толиког спутавања  и онемигућавања било какве њихове самосталности. Деца покорније природе и слабе воље  ће у свему чинити оно  што  им рдитељи заповедају. А баш таква деца коју су родтељи сломили и покорили,  најчешће и најбрже  су склона да потпадну под лоше утицаје  вршањака,  других појединаца или средине уопште.

Свет око нас  се мења и постаје све  суровији

Проблеми деце потичу из породице,  но не смемо ни игнористи како се мења  свет око нас  постајући све суровији,  а односи у њему све немилосрднији.

Дете од 11 година у САД већ видело на телевизији 8 хиљада убистава и  више од 100 других аката агерсије!

Према истраживањима Калифорнијког универзитеата,  у САД  једанаестогодишње дете  је  на почетку свог жиотног века  већ успело да види на телевизији преко 8 хиљада убистава и више  од 100 других аката агресије!

„ Кад  стално гледамо насиље на  екрану, наш мозак губи моћ да осећа туђи бол и патњу“- наставља    докторака  Татјана Тимофејевна.

Бол и патњу других почињемо  све више да доживљавамо  као норму и  све мање  уочавамо границие између добра и зла

Ми почињемо да бол и патњу других доживљавамо као норму,  па тако у свакодневном животу смо изгубили моћ да разликујемо шта је добро,  а шта лоше.  То се нарочито да приметити код компјутерских игара  у којима је главни јунак који убија своје неприајтеље,  позитиван лик.

Настао је поремећај у етичким нормама,  у схватању добра и зла-убијаш и зато си добар момак. “

То ни у ком случају не значи да од детета   треба  да стварамо клавијатуру и да га сечемо као кабл.

Јер  примењујући сурове мере можемо очекивати и сурову реакцију...

Уместо тога требало би   с децом проводити знатно више времена. И не треба се ослањати на то што се  дете  већ дуго задржава  у школи и на  спортским  теренима,  у секцијама  културно-уметничких активностима.

Васпитавају  мама и тата,  а не тренер и кореогараф!

Дете мора знати границе дозовољенг које му постављају родитељи

„Дете мора занти  границе дозвољеног,  које му пстављају родитељи - тврди докотрка  Тимофејевна. А да би се то постигло,  неопходно му је стално објашњавати  како би  и оно  само схавтило  где се налазе те границе.

Разговоре  о преступу   детета треба конотинуирано водити,  постепено,  а не  од случаја до случаја.

Без шамара,  молим

Најважније  је да се не примењује никакво насиље!

Никавих шамара не сме бити!

И коначно,  врло је заначајно за даљи процес васпитања да се  дете похвањује за  свако примерно поонашање.

Не смемо никад сметнути с ума да је   главна профилактика  агресије-мудра љубав коју родитељи  треба  да гаје  и изражавају према свом детету као  равноправном члану породице.


Бранко Ракочевић