Трибунал паузира у случају Караџић

Радован Караџић изјавио је пред Хашким трибуналом да не жели да бојкотује суђење, али да не може учествовати у процесу док не буде спреман за одбрану. Председавајући судија О Гон Квон узвратио је Караџићу да о спремности за суђење „одлучује судско веће, а не појединац”, подсећајући да је Караџићеве аргументе одбацило и жалбено веће Трибунала.

На крају данашње расправе, суђење бившем председнику РС је одложено док Трибунал не донесе одлуку о начину наставка процеса. Судије би одлуку требало да донесу до краја недеље.

Бивши председник Републике Српске оптужен је за геноцид и злочине над муслиманима и Хрватима, као и за узимање међународних талаца током рата у БиХ 1992-95.

Караџић је одбио да се појави на почетку суђења и није присуствовао уводној речи оптужбе, која је завршена јуче. „Ја нипошто не желим да бојкотујем овај процес који је врло важан...и последња прилика да се дође до истине...Али, не могу да учествујем у нечему што је од почетка погрешно због кршења мојих фундаменталних права, пре свега да будем спреман за одбрану”, рекао је Караџић током расправе на томе како наставити поступак.

Оптужени је тврдио да суђење „не може почети добро и заврштити се добро, ако се од мене очекује да за пет месеци, од маја, савладам милион и 300.000 страница докумената које ми је доставило Тужилаштво и још 700.000 страница мојих докумената”.

„Без обзира на мој став о Трибуналу, а ових дана ћу уложити још два поднеска о његовој ненадлежности, молим вас да не помислите да је реч о личном непоштовању...Био бих криминалац, ако бих ушао у процес за који нисам спреман”, казао је Караџић. Он је упозорио да процес „не може бити фер, ако одбрана није спремна”. „Моје је основно право да будем спреман, иначе, на шта ће личити овај процес”, упитао се Караџић.

Подвлачећи да наставља са припремама, Караџић је наговестио да би био спреман за суђење и пре маја или јуна идуће године, рока који је раније тражио.

Као теме о којима судије траже мишљење страна, судија Квон је навео: „Могућност да се суђење настави без присуства оптуженог или заступника одбране; наметање браниоца; постављање ´пријатеља суда´ (амицус цуриае) и могућност прекида суђења да би се постављеном браниоцу дало време да се припреми”.

Радован Караџић ни по коју цену неће прихватити наметнутог браниоца, а уколико дође до такве одлуке суда он ће предузети радикалне мере које му стоје на располагању, изјавио је раније за Би-Би-Си његов правни саветник Светозар Вујачић. На питање Би-Би-Сија да ли притом мисли на штрајк глађу, Вујачић је одговорио да Караџић нема друге могућности.

Оптужница против Караџића усредсређена је на: етничко чишћење муслимана и Хрвата широм БиХ 1992-95; кампању терора против цивила током опсаде Сарајева у истом периоду; узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995.

Оптужницом, чији је обим смањен ради бржег и ефикаснијег суђења, Караџић је, заједно са командантом Војске РС Ратком Младићем, означен као кључни учесник у заједничком злочиначком подухвату чији је циљ било трајно уклањање, путем злочина, Муслимана и Хрвата са територија које су Срби сматрали својим широм БиХ.

Поред ВРС, у том подухвату, по наводима оптужнице, учествовале су ЈНА/Војска Југославије, МУП Србије и српске паравојне снаге.

Учесници у заједничком злочиначком подухвату, заједно са Караџићем и Младићем, били су, према предлогу оптужнице, и Момчило Крајишник, Слободан Милошевић, Биљана Плавшић, Никола Кољевић, Мићо Станишић, Момчило Мандић, Јовица Станишић, Франко Симатовић - Френки, Жељко Ражнатовић - Аркан и Војислав Шешељ.

Поред геноцида над муслиманима у Сребреници систематским убијањем око 7.000 мушкараца, Караџићу се оптужницом на терет ставља и геноцид над муслиманима и Хрватима у општинама Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник.

Прву оптужницу против Караџића, Трибунал је подигао 1995.

Караџић је, како су објавиле власти Србије, ухапшен 21. јула прошле године у Београду, а он тврди да су га непознате особе ухапсила 18. јула и три дана држале на непознатом месту, пре него што је био изведен пред истражног судију.

Трибуналу у Хагу, Караџић је изручен 30. јула, а у првом појављивању пред судијом, он је одбио је да се изјасни о кривици по тачкама важеће оптужнице. Претпретресни судија Ијан Бономи у спис је тада, у складу са правилима суда, увео да се Караџић не осећа кривим.