Србија је показала зубе, али апетит "ослободилаца" и њихових штићеника је велик

Покушај бруталне отимачине комбината Трепча, који је тек после бурне реакције српске стране одложен до даљег, само нас је још једном подсетио на чињеницу да један од крупнијих разлога за НАТО агресију на Србију и последично отимање јужне српске покрајине, заједно са свим тамошњим рудним богатствима, треба тражити у заједничком интересу наводних "ослободилаца" Косова, оличених у западној политичкој номенклатури, и њихових приштинских штићеника.

Наиме, када се пре неколико дана огласила америчка амбасадорка на Косову Трејси Џејкобсон, са изјавом да косовска влада "ради на спречавању ликвидације Трепче признајући одлуку суда и интерес заједнице", иако је директор канцеларије за Косово на прецизнији начин описао првобитну намеру косовских власти, рекавши да за тако нешто постоји само једна реч, а то је – пљачка, онда је представница Сједињених Држава тим чином индиректно подсетила јавност на сва досадашња учешћа њених сународника у благо речено сумњивим пословним ангажманима на Косову, који се иначе у жаргону из каубојских филмова поједностављено називају - подела плена.

Још пре две године је "Њујорк Тајмс" констатовао на својим страницама да се много бивших америчких званичника вратило на Косово у жељи да учествују у пословима са угљем, телекомуникацијама, или да буду лобисти за уносне владине послове који се плаћају из буџета. А италијански лист "Коријере дела сера" је још детаљније објаснио на који начин су се високи амерички политичари, који су предводили ратну кампању против Србије, вратили на Косово са циљем да наплате своје такозване "ослободилачке" услуге. Прво је Олбрајтова од 2004. била специјални саветник председника Управног одбора "Ипко нета", телекомуникационе групације која је основана усред бомбардовања бивше Југославије, да би онда заједно са тим најзначајнијим провајдером локалног интернета, "Олбрајт група" учествовала у куповини лиценце за мобилну телефонију. Такође, "Коријере дела сера" је објавио да није никаква новост да су "демократске" Сједињене Државе правиле бизнис на локалу, што је тај италијански лист назвао "ценом независности". А такође је познат и префињени осећај за бизнис Веслија Кларка, главног команданта НАТО снага током напада на Србију, који је као власник енергетске компаније "Енвидити" пожелео да се окуша у експлоатисању залиха србског каменог угља.

Наравно, ни на томе се не завршава списак бивших америчких службеника који су се опет појавили на Косову, овог пута у улози контроверзних бизнисмена, и то како су наглашавали чак и сами амерички медији – ради остваривања сопствених пословних и личних интереса. На то су иначе раније скренуле пажњу и "Вечерње новости", пишући детаљно о ангажману Вилијама Вокера, креатора лажи о масакру у Рачку, која је била формални изговор за почетак бомбардовања Србије, обелодањујући да је и он на Косову зарађивао новац у фирми Медлин Олбрајт, када је бивша америчка државна секретарка тамо завладала тржиштем телекомуникација.

И зато, када се има у виду да се западни предводници ратне кампање којом је Србији одузета контрола над Косметом, скоро у правилу враћају у јужну српску покрајину са „успешним пословним идејама“, које у суштини неодољиво личе на наплату њихових ратних услуга, односно на накнадну поделу плена, онда је тешко очекивати да ће и најмаснији залогај по имену Трепча успети да се сачува у власништву државе Србије, иако је коначно решење барем привремено одложено. Другим речима, можда је засад имала ефекта изјава директора Канцеларије за Косово Марка Ђурића да Србија мора поводом комбината Трепча да покаже зубе, али остаје чињеница да такозвани "ослободиоци" Косова и њихови штићеници имају јако велик апетит који ће бити тешко задовољити.