Крст стар осамсто година

Патријарх српски Арсеније Јовановић Шакабенда поклонио је свој крст, који је донио свети Сава из Јерусалима, Радоју Бабовићу из Коњуха код Андријевице који га је са групом Васојевића избавио из турског заробљеништва. Крст се и данас чува у братству Бабовића.
Када је Аустроугарска водила рат са Турском (1737—1739) године, патријарх српски Арсеније Јовановић Шакабенда, који је столовао у Пећкој патријаршији, устао је против Отоманског завојевача и позвао православни народ да пружи отпор Турској и тако помогне Аустрију.
Сва брдска племена устала су на оружје против Турака, а међу њима и Васојевићи на челу са војводама (браћом) Ђеком и Леком Бојовић. У дугим и тешким борбама против Турака око Пећи и Дечана, заробљен је био патријарх Арсеније Јовановић. Младић, Радоје Бабовић, из Коњуха код Андријевице са својим стрицем Милутином и групом Васојевића ријеши да ослободи патријарха Јовановића са калуђером Пајсијем. У жестоком окрашају са Турцима, погинуо је већи број Васојевића, али су ослободили Патријарха Шакабенду. Повели су га уз Пећку Бистрицу, преко Шекулара а потом у манстир Шудикову код Будимља, данас Беране. Послије неколико дана отпратили су патријарха Јовановића низ Ибар према Краљеву, а он је даље отишао сам.
Тада је, кажу, патријарх српски Арсеније Јовановић Шакабенда , за велику храброст младом Радоју Бабовићу, даровао свој крст који је свети Сава донио из Јерусалима. Том приликом патријарх је Радоја Бабовића именовао за кнеза.
Крст је чуван у браатству Бабовића као аманет. Предаван је потомцима с кољена на кољено, пишу у књизи "Братство Бабовићи" Миљан и Радослав Бабовић.
Крст је био опточен златом, а имао је сребрену стопу. У рату 1877. године, Васојевићи су попаљени и опљачани, од стране Мехмед-Али паше. Веко Милошев, праунук Радоја Бабовића, сакрио је крст и читуљу (родослов) у једној шупљини стабла у подножју Комова, пише у поменутој књизи.
Турци су га пронашли и са крста скинули злато и сребро. Касније је Веко Милошев пронашао овај крст, али без злата и сребра. Крст се и данас чува у братству Бабовића.
Налази се управо код Велимира Радојева Бабовића. Крст је рађен од тисовине и иако на њему нема злата и сребра, он свијетли својим сјајем баш онако какав је и био.