Прекршити заверу ћутања: Amnesty International о затворима ЦИА

Организација Amnesty International позива на одговорност америчке политичаре који су у мешани у случај тајних затвора ЦИА. Повод за брифинг у правобранилачкој организацији био је недавни извештај америчког Сената, који је разоткрио детаље испитавања и мучења којима су подвргавани осумњичени.

Очигледно нема наде да се на одговорност позове сам аутор програма тајних затвора – Вашингтон: америчко Министарство правде није нашло у дејствима својих специјалних служби основе за покретање кривичног дела.

Извештај сенатске комисије био је објављен почетком децембра прошле године. Објављивању је претходила дуга истрага, за време које су америчке специјалне службе чак хаковале компјутере сенатора како би уништиле доказе које су прикупили. На крају је објављен само мали део оног што је ископала комисија – остало се држи у тајности. Ови подаци, испоставило се, доводе у питање безбедедност САД, објаснио је одлуку Беле куће њен званични представник Џор Ернест.

Објављивање извештаја може да доведе у опасност грађане САД и наше владе у иностранству. Администрација председника је предузела кораке упозорења како би осигурала одговарајуће мере безбедности на објектима САД у читавом свету.

У Amnesty International су везали детаље наведене у извештају Сената са информацијама из отворених извора. Како се испоставило, тајни затвори су постојали у Литванији, Пољској и Румунији. Поред тога, помагала је Америкнацима у таквом својеврсном програму борбе против тероризма влада Немачке, бивше југословенске републике Македоније и Велике Британије. У неким случајевима ове владе су сарађивале са ЦИА у замену за милионе америчких долара.

Америчке специјалне службе су приредиле лов на терористе по читавом свету после терористичког акта 11. септембра 2001. године. Био је проглашен циљ – казнити организаторе и спречити нове злочине. Осумњичени су држани у тајним затворима ван граница САД, где су их мучили са досетљивошћу инквизитора. Телевизијска компанија Си-Ен-Ен, проучивши извештај Сената, чак је саставила "антирејтинг" најшокантнијих момената. На првом месту је исценирање погубљења. На другом пракса "жестоког хапшења", када су агенти ЦИА упадали у затворску ћелију, скидали ухапшеном одећу, вукли по дугом ходнику и тукли. Следи имитација дављења. Халед Шеик Мухамед 183 пута је прошао то мучење. Абу Зубејду, чија кривица није ни доказана, 17 дана нису давали да спава. А још су га данима држали у тесним сандуцима, вешали главом надоле и претили силовањем. Ови подаци су се појавили у јавности још крајем 2013. године, када су два затовреника Гуантанама предала тужбу Европском суду за људска права.

Amnesty International је уверен да је време порицања и скривања прошло. Владе више не могу да се ослањају на недоказане разлоге националне безбедности и крију иза завесе државне тајне истину о својој улози у мучењима и нестанку људи. Шокатно одступање САД од захтева закона поучан је пример за владе које се суочавају са сличним злочинима, изјављују правобраниоци.